Da li imate ortoreksiju? Pročitajte koji su znakovi….
Hraniti se zdravo je, pored redovne fizičke aktivnosti, nešto najbolje što možemo uraditi za sebe i svoje zdravlje. No, šta ako zdrava ishrana postane jedina stvar o kojoj razmišljamo? Šta ako postanemo opsednuti kvalitetom hrane koju konzumiramo?
Verovali ili ne, ovo postoji i naziva se ortoreksija.
Šta je ortoreksija?
Ortoreksija je poremećaj ishrane koji se karakteriše opsesivnim fokusiranjem na zdravu hranu i njenu pripremu.
Osobe koje pate od ortoreksije su preokupirane idejom da jedu samo čistu, zdravu hranu, opsesivno izbegavajući namirnice koje ne smatraju dovoljno zdravim ili čistim.
Ovaj odnos prema hrani može dovesti do ozbiljnih fizičkih i psiholoških problema, uključujući nutritivne deficite, gubitak kilograma, anemiju, poremećen rad srca, anksioznost i socijalnu izolaciju.
Ljudi danas, više nego ikada ranije, paze na svoju ishranu i biraju zdravije opcije, što je sjajno! Međutim, problem nastaje kada ta briga postane opsesivna i kontrola ishrane postane glavni fokus života.
Osobe sa ortoreksijom često provode mnogo vremena planirajući obroke, istražujući sastojke i izbegavajući društvene situacije gde ne mogu kontrolisati svoj unos hrane.
Kako prepoznati ortoreksiju?
Ortoreksija često počinje bezazleno, kao želja za zdravijom ishranom, ali može prerasti u opsesiju koja ograničava život pojedinca.
Osobe koje pate od ortoreksije često postaju opsednute idejom o „čistoj“ ili „savršeno zdravoj“ hrani, izbegavajući sve što smatraju nezdravim ili štetnim.
Važno je prepoznati simptome ortoreksije na vreme kako bi se mogla pružiti adekvatna pomoć ljudima koji od nje pate. Neki od znakova uključuju:
- Opsesivno planiranje i pripremanje obroka, istraživanje porekla i kvaliteta namirnica koje konzumiraju;
- Izbegavanje društvenih događaja zbog nemogućnosti kontrole hrane koja će biti poslužena;
- Preterana anksioznost oko sastojaka i porekla hrane;
- Osećaj moralne superiornosti zbog izbora hrane;
- Ekstremna frustracija ukoliko nisu u mogućnosti da ispoštuju svoj plan ishrane.
Dakle, prvi znakovi uključuju preteranu anksioznost oko zdrave ishrane, osećaj krivice ili stida nakon neplanirane konzumacije hrane, kao i socijalno povlačenje zbog straha od nezdrave hrane.
Dijagnostički kriterijumi za ortoreksiju još nisu jasno definisani kao kod drugih poremećaja ishrane poput anoreksije ili bulimije, ali svakako zahtevaju pažnju stručnjaka i podršku bliskih osoba.
Važno je naglasiti da pravilna ishrana treba da bude raznovrsna i uključuje sve potrebne nutrijente, ali takođe treba da bude prilagodljiva individualnim potrebama i životnim okolnostima.
Razgovor sa nutricionistom ili psihologom može pomoći osobama koje se bore sa ortoreksijom da uspostave zdraviji odnos prema hrani i svom telu.
Kao društvo, važno je da podižemo svest o ovom stanju, kako bismo mogli da prepoznamo znakove i pružimo podršku onima kojima je potrebna.
Ortoreksija, kao i svaki drugi poremećaj ishrane, može i te kako uticati na kvalitet života i zahteva pažnju i razumevanje kako bi se prevazišla.
