Da li su biorazgradive kese zaista bolja opcija?

Kako svet postaje sve svesniji ekoloških problema, biorazgradive kese su se pojavile kao „zelenija“ alternativa klasičnim plastičnim kesama.

Međutim, da li su zaista ekološki prihvatljivije ili su samo marketinški trik?

Istraživanja pokazuju da situacija nije tako jednostavna. Iako biorazgradive kese imaju određene prednosti, one nisu nužno najbolje rešenje za problem plastičnog otpada.

Šta su biorazgradive kese?

Biorazgradive kese su napravljene od materijala koji se mogu razgraditi pod određenim uslovima, obično u prisustvu kiseonika, mikroorganizama i vlage. Najčešće se prave od:

• Biljnog skroba (kukuruzni ili krompirov skrob)
• Polilaktičke kiseline (PLA) – plastike na bazi šećera
• Oksodegradabilne plastike – klasične plastike sa dodatkom hemikalija koje ubrzavaju razgradnju

Ipak, nisu sve biorazgradive kese iste.

Razlika postoji između biorazgradivih, kompostabilnih i oksorazgradivih kesa, a upravo ta razlika određuje njihov ekološki uticaj.

Problem razgradnje u stvarnim uslovima

Jedan od najvećih problema sa biorazgradivim kesama jeste što se one ne razgrađuju svuda podjednako. Da bi se zaista razgradile, većini im je potreban specijalni industrijski kompostni sistem sa tačno određenom temperaturom i nivoom vlage.

U realnosti, ako biorazgradiva kesa završi:

• Na deponiji – često se razgrađuje vrlo sporo ili se uopšte ne razgrađuje zbog nedostatka kiseonika.
• U okeanu ili rekama – može se razgraditi, ali može i dalje biti štetna za morski svet pre nego što se potpuno raspadne.
• U prirodi – proces razgradnje može trajati godinama, naročito u suvim ili hladnim klimatskim uslovima.

Da li su biorazgradive kese zaista manje štetne?

Iako zvuče kao bolje rešenje, istraživanja pokazuju da biorazgradive kese nisu nužno ekološki bezopasne.

Možda te zanima

Kako prepoznati nedostatak vitamina D?

1. I dalje mogu zagađivati životnu sredinu. Ako se ne razgrade u potpunosti, mogu se raspasti u mikroplastiku, koja je i dalje štetna za prirodu i živi svet.
2. Troše resurse u proizvodnji. Biljna plastika zahteva velike količine vode, zemljišta i energije za proizvodnju, što nije uvek održivo rešenje.
3. Mogu dovesti do „lažnog ekološkog osećaja“. Ljudi ih često odbacuju misleći da su bezopasne, a one ipak mogu trajati godinama u pogrešnim uslovima.
4. Neke vrste mogu emitovati metan. Kada završe na deponiji, biorazgradivi materijali mogu emitovati metan, koji je snažan gas sa efektom staklene bašte.

Postoji li bolje rešenje?

Umesto da se oslanjamo na biorazgradive kese, stručnjaci predlažu sledeće alternative:

• Višekratne platnene ili mrežaste torbe – dugoročno najbolja opcija, jer smanjuju potrebu za bilo kakvim kesama za jednokratnu upotrebu.
• Papirne kese – mogu biti bolja alternativa, ali samo ako dolaze iz održivih izvora i ako se pravilno recikliraju.
• Kompostabilne kese – one koje su 100% napravljene od biljnih materijala i koje se mogu razgraditi u kućnim kompostima.

Biorazgradive kese nisu čarobno rešenje za plastično zagađenje.

Dok imaju prednosti u određenim situacijama, njihov uticaj zavisi od toga gde i kako se odlažu.

Prava rešenja leže u smanjenju upotrebe plastike, prelasku na višekratne torbe i odgovornom upravljanju otpadom. Dakle, sledeći put kada budete birali između obične plastične i biorazgradive kese, razmislite – možda je najbolji izbor da uopšte ne koristite kesu.