Diskus hernija više nije samo problem starijih: koliko nas košta život u sedećem položaju?
Sedimo dok radimo. Sedimo u automobilu. Sedimo za ručkom, za telefonom, ispred televizora. A onda se često pitamo zašto nas bole leđa.
Savremeni način života promenio je mnogo toga, pa i način na koji provodimo dane. Za računarom neretko ostajemo satima bez ustajanja, posebno kada smo pod stresom i imamo osećaj da nemamo vremena ni za kratku pauzu. Kretanje se odlaže za „kasnije“, a kasnije često nikada ne dođe.
Diskus hernija jeste složen problem i ne može se pripisati samo sedenju. Na njen nastanak utiču brojni faktori, uključujući genetiku, godine, pušenje, telesnu masu i određena fizička opterećenja. Ipak, ono što jeste pod našom kontrolom jeste količina kretanja, način na koji opterećujemo telo i koliko brzo reagujemo kada se pojave simptomi.
Diskus hernija nije rezervisana za starije
Jedna od zabluda je da su problemi sa diskovima nešto što nas čeka tek u poznijim godinama. Istina je nešto drugačija.
Simptomatska lumbalna diskus hernija najčešće se javlja između 30. i 50. godine života, prema statistici Svetske federacije neurohirurških društava. Procene rizika tokom života kreću se oko 1 do 3 odsto, a veliki broj simptomatskih slučajeva može se povući bez operacije.
To, međutim, ne znači da mlađi ljudi treba da ignorišu bol u leđima.
Diskus hernija može se javiti i kod mladih odraslih, mada je u toj grupi ređa. Postoje zabeleženi slučajevi i kod osoba mlađih od 25 godina, što je još jedan razlog da se uporan bol ne pripisuje automatski „lošem držanju“, treningu ili tome da smo samo „nezgodno spavali“.
Važno je i da brojke o učestalosti ne tumačimo pogrešno. MRI snimci često pokazuju promene na diskovima i kod ljudi koji nemaju nikakve simptome. Zato se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu snimka, već se nalaz povezuje sa simptomima i kliničkim pregledom.
Problem nije samo u stolici, već u satima bez pokreta
Osam sati za računarom ne znači automatski da ćemo dobiti diskus herniju. Ali ako osam sati prođe gotovo bez ustajanja, a ostatak dana provedemo u automobilu, na kauču ili uz telefon, naš organizam dobija vrlo malo prilike za kretanje.
A upravo je tu jedan od problema savremenog načina života.
Kada smo pod stresom, često radimo još duže. Preskačemo pauzu jer „samo još ovo da završimo“, ručamo za stolom i ostajemo u istom položaju dok ne završimo sve obaveze. Fizička aktivnost tada postaje nešto što treba da se uklopi ako ostane vremena.
Smernice za bol u donjem delu leđa podržavaju upravo suprotan pristup: koliko god je moguće, treba nastaviti sa normalnim aktivnostima i uključiti odgovarajuću fizičku aktivnost, umesto dugotrajnog mirovanja. Vrsta vežbanja treba da bude prilagođena osobi, njenim mogućnostima i trenutnom stanju.
Drugim rečima, telo ne traži savršen trening od sat vremena. Često mu je potrebnije da tokom dana ne ostanemo nepomični satima.
Kako izgleda kada telo počne da šalje signal?
Diskus hernija može izazvati bol u donjem delu leđa, ali simptomi nisu uvek isti. Kada hernirani disk pritiska nerv, mogu se javiti bol koji se širi niz nogu, trnjenje, utrnulost ili slabost u nozi.
Zato nije dobro mesecima ponavljati „proći će“ ako se tegobe vraćaju, pogoršavaju ili počinju da utiču na svakodnevni život.
Fizijatar na osnovu razgovora i kliničkog pregleda procenjuje simptome i neurološki status, a MRI se koristi kada je potreban za potvrdu dijagnoze ili kada bi rezultat promenio način lečenja. Smernice ne preporučuju rutinsko snimanje svakog bola u leđima bez jasne indikacije.
Ne čekajte da bol postane nepodnošljiv
Jedan od najvažnijih saveta stručnjaka jeste da se ne pokušava dijagnostikovati problem kod kuće.
Ako bol u leđima traje, ponavlja se, širi se u nogu ili je praćen trnjenjem, utrnulošću ili slabošću, razgovor sa lekarom je mnogo bolja opcija od višenedeljnog eksperimentisanja sa vežbama sa interneta.
I dobra vest je da dijagnoza diskus hernije ne znači automatski operaciju.
Kod velikog broja pacijenata početni pristup je konzervativan. To može uključivati savetovanje, održavanje aktivnosti u skladu sa mogućnostima i odgovarajući program vežbi i rehabilitacije. Noviji sistematski pregled navodi da je konzervativno lečenje klinički preferirano, dok se operacija razmatra kod određenih pacijenata kod kojih simptomi i ograničenja opstaju uprkos konzervativnom pristupu.
Zato je važno potražiti pomoć na vreme. Ne zato što svaki bol u leđima znači ozbiljan problem, već zato što je mnogo lakše reagovati kada znamo sa čim imamo posla.
A šta možemo da uradimo već danas?
Ne možemo promeniti genetiku. Ne možemo zaustaviti vreme. Ali možemo promeniti neke svakodnevne navike.
Ustanite od stola tokom radnog dana. Prošetajte nekoliko minuta. Nemojte svaki telefonski poziv obavljati sedeći. Ako možete, deo sastanka provedite stojeći. Birajte stepenice kada je to realno. Prošetajte posle ručka. I pronađite oblik fizičke aktivnosti u kojem ćete zaista uživati i koji možete dugoročno da održite.
Ako već imate bolove u leđima, ne uvodite nasumične vežbe samo zato što ste ih pronašli na društvenim mrežama. Program aktivnosti treba prilagoditi vašem stanju i simptomima, idealno uz savet zdravstvenog radnika.
Možda ne možemo da izbacimo osam sati sedenja iz svog radnog dana. Ali možemo da prestanemo da ih posmatramo kao osam sati bez ijednog pokreta.
Naša leđa ne traže savršenstvo. Traže pažnju.
I možda je upravo to najvažnija poruka kada govorimo o diskus herniji: ne čekajte da vas telo natera da stanete. Naučite da stanete malo ranije.
