“High-functioning anxiety”: kada delujemo smireno, a iznutra nismo
Na poslu sve stižeš na vreme. Prijatelji te opisuju kao organizovanu, odgovornu i pouzdanu osobu. Retko kasniš, ne zaboravljaš obaveze i često si ona osoba kojoj se drugi obraćaju kada im treba pomoć. Spolja gledano, deluje kao da imaš sve pod kontrolom.
Ipak, iza te slike uspešnosti često se krije sasvim druga priča. Neprestano preispitivanje, strah od greške, osećaj da moraš da budeš produktivna svakog trenutka i unutrašnja napetost koja ne prestaje čak ni kada sve ide dobro. Upravo ovako mnogi stručnjaci opisuju fenomen poznat kao high-functioning anxiety, stanje koje nije zvanična dijagnoza, ali predstavlja iskustvo sa kojim se veliki broj ljudi prepoznaje.
Kada anksioznost ne izgleda kao anksioznost
Kada pomislimo na anksioznost, često zamišljamo osobu koja otvoreno pokazuje zabrinutost, izbegava određene situacije ili teško funkcioniše u svakodnevnom životu. Međutim, kod osoba sa visokofunkcionalnom anksioznošću simptomi mogu biti mnogo manje vidljivi.
One uglavnom uspevaju da ispune svoje obaveze, ostvare dobre rezultate i ostave utisak da sve drže pod kontrolom. Zbog toga okolina često ne primećuje koliko energije odlazi na borbu sa unutrašnjim nemirom.
Paradoks je u tome što upravo osobine koje drugi vide kao vrline, perfekcionizam, ambicioznost i stalna organizovanost, ponekad mogu biti povezane sa pokušajem da se anksioznost drži pod kontrolom.
Kako izgleda iznutra?
Ljudi koji se prepoznaju u ovom obrascu često opisuju osećaj da im mozak nikada ne pravi pauzu.
Nakon završene prezentacije ne razmišljaju o tome šta je bilo dobro, već analiziraju jednu rečenicu koju su možda mogle drugačije da kažu. Posle radnog dana ne osećaju zadovoljstvo zbog obavljenih zadataka, već razmišljaju o onome što još nije završeno.
Neki od čestih znakova uključuju:
- konstantno preterano razmišljanje o budućim događajima
- potrebu da sve bude pod kontrolom
- teškoće sa opuštanjem i odmorom
- strah od greške ili neuspeha
- osećaj krivice kada nisu produktivni
- fizičke simptome poput napetosti mišića, ubrzanog rada srca ili problema sa spavanjem
Zašto je tako teško prepoznati problem?
Jedan od razloga je to što društvo često nagrađuje ponašanja koja mogu biti povezana sa anksioznošću. Osoba koja odgovara na mejlove u ponoć, nikada ne kasni i uvek preuzima dodatne obaveze često dobija pohvale za svoju posvećenost.
Međutim, ono što drugi vide kao disciplinu, osoba ponekad doživljava kao nemogućnost da uspori.
Zbog toga mnogi godinama ne prepoznaju da su pod hroničnim stresom. Sve dok funkcionišu, smatraju da nemaju razlog da traže pomoć ili da se ozbiljnije pozabave svojim mentalnim zdravljem.
Kada produktivnost postane mehanizam preživljavanja
Psiholozi ističu da kod nekih ljudi produktivnost može postati način regulacije neprijatnih emocija. Kada su zauzeti, manje prostora ostaje za brige i neprijatne misli. Problem nastaje kada odmor počne da izaziva nelagodu umesto opuštanja.
Ako te nervoza preplavi čim sedneš da odmoriš, ako imaš osećaj da „gubiš vreme“ kada nisi produktivna ili ne možeš da uživaš u slobodnom danu bez razmišljanja o obavezama, moguće je da se iza toga krije više od obične ambicioznosti.
Šta može da pomogne?
Prvi korak je prepoznavanje da stalna napetost nije nešto što mora da bude normalan deo svakodnevice.
Stručnjaci preporučuju da pažnju usmerimo ne samo na ono što postižemo, već i na to kako se osećamo dok to postižemo. Kvalitet sna, nivo stresa, sposobnost opuštanja i odnos prema sopstvenim greškama često govore više o našem mentalnom stanju nego broj obavljenih zadataka.
Razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom takođe može pomoći da se prepoznaju obrasci koji održavaju anksioznost i razviju zdraviji načini suočavanja sa stresom.
Za kraj
Visokofunkcionalna anksioznost često se krije iza osmeha, dobro organizovanog kalendara i liste obaveza koja je uvek pod kontrolom. Zato je nije uvek lako prepoznati, ni kod drugih, ni kod sebe.
Jer činjenica da neko uspešno funkcioniše ne znači nužno da se oseća dobro. Ponekad osoba koja deluje najmirnije spolja vodi najglasnije razgovore sama sa sobom iznutra.
