Igra može da bude dobar put ka učenju, a evo i kako

igra

Deca stalno ispred sebe imaju sliku nas, odraslih, koji gledamo u telefone i kompjutere. Odvojimo vreme za zajedničko čitanje! Čitajte deci i kad nauče da čitaju i razgovarajte o tim knjigama. Ljubav prema knjizi se razvija u porodici, a igra može da bude dobar put ka učenju.

Rekla je ovo u intervjuu Večernjim novostima pisac za djecu Sanja Matijašević, a koji prenosimo u cjelosti.

Ona vjeruje u magiju čitanja i igru koja može da bude dobar put ka učenju. Zato sve njene knjige, pored zabavnog i emotivnog momenta, sjajnih priča, avantura i doživljaja glavnih junaka, karakteriše i edukativni karakter, koji su djeca prepoznala i prihvatila.

Šest do sada objavljenih naslova i najnoviji, „Tajne zelenog solitera“, koji je u knjižarama širom zemlje, u izdanju IK Dedić, svjedoče o uspjehu njenih knjiga o kojima govori za Novosti, otkrivajući tajnu zelenog solitera i ljepote pisanja za decu.

Sve vaše dječije knjige obuhvata slogan „Igrom do znanja“. Kakva je to igra?

To je ona najlepša, najbezbrižnija i najproduktivnija igra u kojoj su nam i um i čula potpuno otvoreni za nova saznanja. Tako se igraju samo deca. Pravo je čudo kako te male glave, ako su motivisane i zainteresovane za igru, ono što ste vi osmislili, svojom maštom još više razviju i nadograde. U tim igrama učim i ja. Divim se i upijam njihov jednostavan i iskren stav prema svemu.

Vaša najnovija knjiga „Tajne zelenog solitera“ je upravo objavljena i može se naći u knjižarama širom zemlje. Šta je ono najzanimljivije što ovo izdanje preporučuje djeci i roditeljima?

“Tajne zelenog solitera”, pre svega, donose jednu emotivnu i toplu priču o prijateljstvu šumara i veverice, o tome kako se treba naći nekome u nevolji, i kako dobrobit drugih treba da nam bude ispred ličnog i trenutnog zadovoljstva. Ova priča je moj pokušaj da kod dece probudim empatiju i ljubav prema ljudima, životinjama i prirodi.

Kakvu tajnu krije „zeleni soliter“ i ko su njegovi stanovnici, odnosno glavni junaci knjige?

Tajne zelenog solitera su oni procesi i pojave u prirodi o kojima ponekad i ne razmišljamo, pa i njih i prirodu uzimamo zdravo za gotovo. Deci je nekad igra gađanje i obaranje ptičjeg gnezda, a ne znaju koliko je truda tu uloženo i kakvu su štetu naneli. Glavni junaci ove knjige, šumar Časlav i veverica Cica, naučiće decu da vole prirodu, i nadam se, bar malo doprineti da izrastu u ljude koji brinu o životnoj sredini.

igra
Foto: Milijan Miletić

Šta je osnovna poruka ove knjige i šta će deca iz nje naučiti?

Možda će zvučati čudno, ali osnovna poruka ove knjige je ljubav i sve što ona podrazumeva – posvećenost, brigu o drugima, upornost, istrajnost, strpljenje, uvažavanje tuđih potreba, požrtvovanost. Ljubav prema poslu koji radite, prema prirodi i novim saznanjima, prema prijateljima i porodici.

U čemu je najveći izazov i ljepota pisanja za djecu?

Kad pišete za decu morate istovremeno da gledate na svet njihovim očima i da im, iz pozicije odraslog čoveka, širite vidike. Najveći izazov je biti interesantan na toj klackalici. Deca su surovo iskrena i ona vas neće iz učtivosti tapšati po ramenu.

Ako im se ne sviđa to što radite, otvoreno će vam pokazati, ali neće kriti ni oduševljenje. Ako prevaziđete tremu od tako zahtevne publike, onda uživate u pisanju i imate najlepši izgovor za svoju detinjatost.

Napisali ste sedam interaktivnih knjiga, od kojih su neke objavljene i u inostranstvu. Istražujete različite oblasti – fiziku, biologiju, srpski jezik, ekologiju. Šta ih povezuje u vašim knjigama?

Igra. Profesor sam fizike i veliki pobornik stava da deca najbolje uče u toku igre, kad nisu svesna da su u procesu učenja. U prvim knjigama sam im približila zakone fizike, kroz igru sa običnim stvarima, koje postoje u svakom domaćinstvu. Onda sam se zaigrala i u drugim oblastima i tako stigla do sedme knjige.

Naizgled komplikovane prirodne i naučne procese u svojim knjigama opisujete na veoma originalan, jednostavan i zabavan način, kako kroz naraciju, tako i kroz eksperimente, koji su centralni dio svih knjiga. Otkuda ideje i inspiracija da, recimo, u knjizi „Kofa bez dna“ pletete džemper za Jetija, u kom se on neće istopiti?

Ono što moje knjige razlikuje od ostalih u ovom žanru jeste naracija, priča koja je centralni deo ili, kako volim da kažem, motivacija. Morate dete pripremiti za novo znanje i iskustvo. Čak i ako to radite kroz igru, morate ga motivisati da se igra. Zato imam priču koja zagolica dečju maštu, dovede ih u nevericu, zbuni ih i oni požele da provere to što im kažete. Ne veruju mi i to je divno. Onda su rešeni da to provere i potpuno su fascinirani kad vide pojavu, odnosno rezultat.

U digitalnom svijetu u kome živimo, i u kome tehnologija i društvene mreže diktiraju gotovo sve, kako zainteresovati decu za čitanje i motivisati ih da umjesto pametnih telefona više koriste pametne knjige?

Samo ličnim primerom. Deca stalno ispred sebe imaju sliku nas, odraslih, koji gledamo u telefone i kompjutere. Odvojimo vreme za zajedničko čitanje! Čitajte deci i kad nauče da čitaju i razgovarajte o tim knjigama. Ljubav prema knjizi se razvija u porodici.

Kako u današnjem vremenu sačuvati pravo djetinjstvo?

To je zadatak nas odraslih. Ponudimo deci kvalitetan sadržaj za slobodno vreme. Kad to kažem, ne mislim na bezbroj dodatnih časova i kurseva koje im nametnemo. Posvetimo im vreme, vodimo ih u prirodu, dajmo im slobodu da biraju sadržaje koje žele, da razvijaju talente koje imaju, pustimo ih da se igraju u pesku, da gaze po baricama kada pada kiša, probudimo ih ako spavaju, a napolju pada prvi sneg.

Neka vide, osete, dožive i upamte radost života i detinjstva. Učimo ih pravim vrednostima, zagrljaju, zahvalnosti, deljenju, darivanju. I što je veoma važno, izgradimo im samopouzdanje, tako što ćemo ih podržati i kada pogreše, i uvek biti uz njih da pružimo ruku kada je to potrebno.

See Also

igra

Hiperprodukcija je, kao i u mnogim drugim sferama, uzela maha i u književnosti za djecu. Po čemu se izdvajaju vaši naslovi?

Pišem kad imam potrebu da svoju igru podelim sa decom, bez želje da imam novu knjigu svake godine. Nikad ne istražujem šta je trenutno aktuelno i moderno u književnosti za decu, pa da pišem namenski, prateći trendove. Možda je to pogrešno, ali ja tako funkcionišem. Nudim deci samo ono u šta iskreno verujem i to se do sada pokazalo kao dobro.

Na kakve reakcije nailazite, prije svega, kod mališana, a onda i kod roditelja?

Uvek strepim od dečjih reakcija, naročito kad izađe nova knjiga. Onda krenu da stižu poruke, slike zaigranih mališana i reči pohvale od strane roditelja i znate da je to što radite prepoznato kao dobro i kvalitetno.

Da ne govorim o susretima sa decom, kada mi oduševljeno, sa onim predivnim sjajem u očima, na svoj način, prepričavaju avanture iz mojih knjiga. Neki vrtići su moje knjige uvrstili u program rada, pa je i to što vaspitači i pedagozi cene moj rad veliki podstrek za dalje.

Da li ste zadržali dijete u sebi i kakvu igru za vas predstavlja život, pisanje, kreativni rad sa djecom?

Oni koji me dobro poznaju, dok čitaju moje knjige, prepoznaju da iz svakog lika “iskačem” ja. Verujem da je kvalitet mojih knjiga upravo u tome što se zaista igram dok pišem i iskreno uživam u toj igri. Tako prisupam svemu u životu.

Ne znam da li to znači da sam zadržala dete u sebi, ali definitivno moj život i sve što radim je kao igra. U toj igri nekad pobedim, nekad izgubim, ali uvek nešto naučim.

Izvor: Večernje novosti

Možda vam bude interesantno i ovo: 14 razloga zašto da djeci čitate naglas

 

View Comments (0)

Leave a Reply

Scroll To Top