Kako da razlikujete otrovne od jestivih gljiva?
Sa sezonom branja gljiva, mnogi se entuzijasti upuštaju u potragu za ukusnim i zdravim obrocima u prirodi. Iako branje gljiva može biti divno iskustvo, zahteva oprez i znanje.
Razlikovanje jestivih od otrovnih gljiva nije jednostavno, budući da mnoge vrste imaju sličan izgled. Ovaj vodič će vam pomoći da izbegnete opasnosti i da sačuvate svoje zdravlje prilikom sakupljanja gljiva.
1. Upoznajte najopasnije otrovne vrste
Postoji nekoliko gljiva koje su posebno opasne, jer čak i u malim količinama mogu izazvati teška trovanja, pa čak i biti smrtonosne. Najpoznatija među njima je zelena pupavka (Amanita phalloides), koja je naizgled bezopasna, ali sadrži toksine koji ozbiljno oštećuju jetru i bubrege.
Još jedan primer je crvena muhara (Amanita muscaria), koja se prepoznaje po crvenom klobuku sa belim tačkama. Mnoge smrtonosne gljive pripadaju rodu Amanita, pa bi bilo korisno da se upoznate sa njihovim izgledom pre nego što krenete u šumu.
2. Obratite pažnju na boju i oblik
Jestive gljive obično imaju jasne, specifične karakteristike koje ih razlikuju od otrovnih. Na primer, mnoge otrovne vrste imaju svetle ili žarkocrvene boje kao oblik upozorenja u prirodi, dok su jestive gljive često manje upadljive.
Međutim, imajte na umu da i mnoge jestive vrste dolaze u različitim oblicima i bojama, pa boja i ne može biti jedini kriterijum.
3. Istražujte detalje kao što su prsten i volva
Mnoge otrovne gljive imaju karakteristične oznake, poput prstena na stabljici ili proširenog dela pri osnovi stabljike koji se naziva volva. Na primer, zelena pupavka ima prsten i volvu, što su jasni znaci upozorenja.
Ipak, kako biste pravilno identifikovali ove karakteristike, potrebno je da izvučete celu gljivu iz zemlje, a ne da je samo prelomite. Gljive koje nemaju prsten i volvu obično su manje rizične, ali ipak treba biti oprezan.
4. Edukujte se uz pomoć vodiča i stručnjaka
Osnovna pravila branja gljiva savetuju da, ukoliko niste potpuno sigurni u jestivost gljive, izbegavajte njeno konzumiranje. Najsigurniji način je da se pridružite grupi koja uključuje iskusnog berača ili da koristite stručno napisane vodiče.
U mnogim regionima organizuju se škole i kursevi za sakupljanje gljiva gde možete da naučite osnove prepoznavanja različitih vrsta.
5. Izbegavajte sirove gljive
Čak i ako ste sigurni da ste ubrali jestivu gljivu, mnoge vrste nisu bezbedne za jelo u sirovom stanju. Neke gljive sadrže jedinjenja koja se razgrađuju kuvanjem, pa se preporučuje da sve jestive gljive termički obradite. Ovo važi za vrganje, lisičarke i druge vrste koje su popularne u ishrani.
6. Oprez sa vrstama koje liče na jestive
Neke otrovne gljive veoma liče na popularne jestive vrste. Na primer, otrovna panterka često se zameni sa jestivim vrganjima. Isto tako, zelena pupavka može izgledati slično jestivim šampinjonima u ranoj fazi rasta. Prilikom sakupljanja gljiva, budite oprezni i pregledajte svaki detalj, jer sitne razlike mogu biti ključne za bezbednost.
7. Zatražite pomoć lekara pri sumnji na trovanje
Ako posle konzumacije gljiva primetite simptome kao što su mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku ili dijareja, odmah se obratite lekaru.
Toksičnost gljiva može izazvati ozbiljne posledice, a neki toksini mogu izazvati simptome tek nakon nekoliko sati ili čak dana. Brza reakcija može biti presudna, pa nemojte odlagati traženje pomoći.
Branje gljiva je divna aktivnost koja vam može omogućiti da uživate u prirodi i pronađete zdravu hranu. Ipak, zahteva veliki oprez i odgovornost. Uvek je bolje biti dodatno pažljiv nego rizikovati zdravlje, pa se ne oslanjajte samo na izgled ili miris gljive. Edukacija, iskustvo i pažljivo proučavanje vrsta pomoći će vam da sigurno uživate u berbi i konzumaciji gljiva.
