Kako promena godišnjeg doba utiče na naše raspoloženje?

Možda ste primetili da vas proleće čini vedrijima, zima usporenijima, a jesen pomalo melanholičnima. I niste jedini. Promene godišnjih doba ne utiču samo na prirodu, već i na naše telo, um i emocije. Iako često ne povezujemo vremenske uslove s unutrašnjim stanjem, nauka potvrđuje da postoji jaka veza između klime i raspoloženja.

Ali šta se tačno dešava u našem organizmu kada prelazimo iz jednog godišnjeg doba u drugo?

Sunčeva svetlost i serotonin: prolećni polet

Dani postaju duži, ima više prirodne svetlosti, a naše telo na to reaguje povećanjem nivoa serotonina – hormona koji reguliše raspoloženje, apetit i san. Sunčeva svetlost takođe stimuliše proizvodnju vitamina D, koji ima važnu ulogu u funkciji mozga i imunog sistema. Zato se često osećamo poletnije, motivisanije i spremnije za nove početke kada stigne proleće.

Jesenja melanholija i zimski pad energije

Kako dani postaju kraći, smanjuje se količina svetlosti kojoj smo izloženi, što može dovesti do smanjenog lučenja serotonina, a pojačanog melatonina, hormona koji reguliše san i doprinosi pospanosti. Ova kombinacija često izaziva simptome sezonske depresije, poznate i kao SAD (Seasonal Affective Disorder).

Zimi, kada sunce retko izlazi, a temperature su niske, ljudi se češće povlače, osećaju se iscrpljeno, loše spavaju ili jedu više ugljenih hidrata u potrazi za brzim izvorima energije.

Letnja euforija i preopterećenost

Leto je za mnoge sinonim za slobodu, putovanja i više vremena na otvorenom. Visoke temperature i obilje svetlosti mogu doprineti višem nivou energije. Ipak, preterana toplota može izazvati i iritaciju, nervozu, smetnje sa snom, pa čak i pad koncentracije.

Za neke ljude, posebno one osetljivije, leto donosi i pritisak da “uživaju” i “iskoriste” svaki trenutak, što može izazvati dodatni stres.

Možda te zanima

Horoskop: Red flags u ljubavnim vezama na koje treba obratiti pažnju

Prelazna godišnja doba – vreme unutrašnjih preispitivanja

Jesen i proleće često prate promene u tempu, rutini i raspoloženju. Dok proleće pokreće, jesen nas usporava i usmerava ka unutra. Mnogi tada osećaju nostalgiju, potrebu za povlačenjem, ali i za refleksijom – što nije nužno loše, već prirodan deo emocionalnog ritma.

Kako se prilagoditi?

• Iskoristite prirodnu svetlost: Provedite više vremena napolju, posebno ujutru.
• Krećite se: Fizička aktivnost reguliše hormone i pomaže stabilnijem raspoloženju.
• Jedite sezonski: Telo instinktivno traži različite namirnice u različitim periodima godine – pratite ga.
• Uvedite rutine: Redovno spavanje, ishrana i kretanje pomažu da se lakše nosimo s promenama.
• Prihvatite promene: Umesto borbe s tim kako se osećate, pokušajte da ih razumete kao deo prirodnog toka.

Godišnja doba ne menjaju samo pejzaž, već i nas. Razumevanje načina na koji svetlost, temperatura i ritam dana utiču na telo i um može vam pomoći da lakše upravljate svojim emocijama i energijom. Jer ako znamo šta nas čeka, lakše ćemo znati i kako da sebi pružimo ono što nam u tom trenutku najviše treba.