Kako razgovarati s decom o smrti
Smrt je tema koju izbegavamo. Svi. Kao da, ako ne pričamo o njoj, ona neće postojati. Ali kada se dogodi gubitak, posebno bliske osobe, odjednom se suočimo s pitanjem: kako objasniti nešto tako teško i konačno malom biću koje jedva razume zašto mrak uveče pada?
Evo istine – deca nisu ni blizu toliko osetljiva na ovu temu koliko mislimo. Njihov svet je čudo i pitanje, pa čak i smrt, koliko god delovala strašno, postaje još jedno „zašto“ na listi. Ključ je u tome kako ćemo odgovoriti.
1. Prvo, pustite tugu da diše
Deca osete sve. Ako vi pokušavate da sakrijete suze i pravite se da je sve u redu, verujte, to će im biti zbunjujuće. Nije potrebno dramatizovati, ali nije ni zdravo praviti se da se ništa nije dogodilo. Pokažite im da je tuga prirodna, da je plač u redu i da svi prolazimo kroz to.
2. Koristite jednostavne reči
Deci ne trebaju komplikovane fraze i eufemizmi poput „zaspao zauvek“ ili „otišao na neko bolje mesto“. Zvuči bezazleno, ali može biti zbunjujuće – da li će se osoba probuditi? Da li ja mogu otići negde i ne vratiti se? Umesto toga, recite stvari jasno: „Baka je umrla. Njeno telo više ne funkcioniše i nećemo je više viđati.“
Možda zvuči grubo, ali deca to razumeju bolje nego što mislimo.
3. Odgovarajte na pitanja, bez previše detalja
„Šta znači da telo ne funkcioniše?“ „Gde je sada?“ „Hoću li ja umreti?“ Ta pitanja će doći, i to više puta. Vaš zadatak nije da date sve odgovore, već da odgovorite iskreno i u skladu s detetovim uzrastom. Za manju decu, dovoljno je reći: „Kada ljudi umru, njihovo telo prestane da radi, ali mi ih čuvamo u našim sećanjima i pričama.“ Starijoj deci možete objasniti više, uključujući i vaše lične stavove o životu i smrti.
4. Nemojte da bežite od tuge
Deca su često pragmatična. Mogu plakati, a zatim trčati da se igraju. To ne znači da nisu tužna; samo što tuga kod njih dolazi u talasima. Nemojte im govoriti „Ne plači“ ili pokušavati da ih razveselite prebrzo. Naučite ih da je u redu tugovati – i danima, i nedeljama kasnije.
5. Uključite ih u oproštaj
Ako želite, dozvolite im da budu deo oproštaja, bilo kroz crtež za pokojnika, odlazak na sahranu ili zajedničku priču o uspomenama. Važno je da osećaju da imaju način da se oproste, onako kako njima prija.
6. Čuvajte rutinu
Koliko god sve delovalo haotično, deca se osećaju sigurnije kada se svakodnevne stvari nastavljaju. Redovni obroci, školske obaveze, večernja priča – te male stvari im daju osećaj stabilnosti u trenutku kad su njihova osećanja u haosu.
7. Budite strpljivi
Tuga kod dece se ne ispoljava kao kod odraslih. Nekad je sakrivena, nekad nejasna. Možda će proći meseci pre nego što postave pravo pitanje. To je u redu. Budite tu. Slušajte. Odgovarajte. I ponavljajte koliko ih volite, jer ljubav je ono što im najviše treba – čak i kad je ne traže.
Razgovarati s decom o smrti nikada neće biti lako. Ali to je prilika da im pokažemo da, iako je smrt deo života, ljubav i sećanje ne prestaju. I možda je baš u tome najveća lekcija.
