Ovo su najveći zdravstveni izazovi sa kojima se suočavaju žene u dvadesetim…
Žene u svojim dvadesetim godinama obično uživaju u dobrom zdravlju. Međutim, navike koje razvijaju upravo u ovoj deceniji svog života su temelj za njihovo zdravlje budućnosti.
To uključuje uspostavljanje saradnje sa odgovarajućim medicinskim stručnjacima, učenje o porodičnoj istoriji bolesti i faktorima rizika, kao i preuzimanje odgovornosti za vlastiti zdravstveni karton.
Takođe, važno je uspostaviti zdrave navike spavanja, ishrane i vežbanja, kao i obratiti pažnju na upotrebu i rizike od alkohola, duvana i drugih supstanci.
Zdrave navike
Zdrave navike u ishrani uključuju konzumiranje puno voća, povrća i nemasnih proteina, te minimiziranje unosa visokoprerađene hrane. Preporuke za fizičku aktivnost uključuju najmanje 150 minuta treninga umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivnog vežbanja svake nedelje, uz vežbe snage dva puta nedeljno.
Dobar san je takođe neophodan. Zdrave navike spavanja u dvadesetim godinama postaju doživotne navike, a nedovoljno sna ili loš kvalitet sna predstavlja rizik po kardiovaskularno zdravlje.
Ne zaboravite ni negu kože, uključujući zaštitu od sunca. Svi bi trebalo da nanose kremu za sunčanje sa SPF faktorom (minimum SPF 30) svaki put kada znaju da će biti izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti, bilo da su u automobilu, javnom prevozu ili kancelariji.
Porodična istorija i rizik od raka
Vaši budući zdravstveni rizici značajno zavise od genetskih varijacija zapisanih u vašem DNK. Dvadesete godine života su pravo vreme da otkrijete te informacije.
Sastavljanje porodične istorije bolesti kako biste procenili da li je vaš rizik za različita oboljenja visok, nizak ili srednji je od suštinskog značaja tokom vaših dvadesetih godina. Posebno je važno dok su vaši roditelji, a možda i bake, deke ili prabake i pradede, još uvek živi.
Širok spektar karcinoma — uključujući melanom, kolorektalni karcinom, karcinom dojke, jajnika, pankreasa i mnoge druge — može biti nasledan. Ovo je decenija u kojoj imate najbolju priliku da saznate o riziku koji postoji za ove bolesti, kao i za dijabetes, srčane bolesti, mentalne bolesti i Alchajmerovu bolest.
Informisanost o potencijalnim rizicima omogućava vam da preduzmete preventivne korake i obezbedite optimalno zdravlje za godine koje dolaze.
Seksualno i reproduktivno zdravlje
Ako u svojim dvadesetim godinama redovno posećujete nekog lekara, to bi trebalo da bude ginekolog, jer mnogi zdravstveni problemi koji se javljaju decenijama kasnije imaju korene u seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
Zdravlje reproduktivnih organa može imati značajan uticaj na buduće zdravlje srce i zdravlje mozga. Nepravilni menstrualni ciklusi, na primer, mogu zahtevati skrining za sindrom policističnih jajnika, što povećava rizik od srčanih bolesti.
Dobijanje prve menstruacije rano ili kasno, kao i korišćenje hormonskih kontraceptiva, takođe može uticati kardiovaskularno zdravlje u budućnosti. Osim toga, sve što se dešava tokom trudnoće — gestacijski dijabetes, hipertenzija, preeklampsija, prekid trudnoće ili prevremeni porođaji — povezano je sa kasnijim rizikom od srčanih bolesti.
Skrining za rak grlića materice takođe treba da se radi redovno u vašim dvadesetim godinama, sa Papanikolau testom (Papa test) svake godine. Ovi godišnji pregledi su takođe prilika za kompletne ginekološke preglede, savetovanje o kontracepciji, razgovore o planiranju porodice i riziku od raka dojke, fizičke preglede dojki i skrininge za polno prenosive infekcije.
Testiranje na polno prenosive infekcije treba individualizovati na osnovu faktora rizika i broja seksualnih partnera sa kojima imate nezaštićen seks. Godišnji skrining za polno prenosive infekcije je preporučljiv, ali neke osobe bi trebalo da se testiraju i češće.
Ako ne želite da ostanete trudni, razgovarajte sa svojim lekarom o opcijama kontracepcije. Što je kontracepcija efikasnija i lakša za korišćenje, veća je verovatnoća da ćete je redovno i pravilno koristiti.
Ako planirate trudnoću, posetite svog ginekologa pre nego što počnete da pokušavate. Zdrav program života pre trudnoće je ključ za postizanje zdrave trudnoće. Važno je početi uzimati prenatalne vitamine, ili barem folnu kiselinu, mnogo pre nego što počnete da pokušavate da zatrudnite. Odgovarajući nivoi folne kiseline u krvi pre nego što izostane menstruacija pomažu u prevenciji defekata neuralne cevi.
U slučaju neplanirane trudnoće koju nameravate da zadržite, prva poseta lekaru treba da bude u osmoj do desete nedelji trudnoće radi fetalnog skrininga.
Vaš ginekolog ili drugi lekar treba da se raspita o vašem mentalnom zdravlju i nivoima stresa na svakom pregledu. Skriningi za depresiju i anksioznost, rizik od nasilja u porodici i upotrebu supstanci su ključni za sveobuhvatnu brigu o vašem zdravlju.
Opšte zdravlje i vakcinacija
Briga o opštem zdravlju podrazumeva i redovne provere krvnog pritiska, holesterola i lipida, kao i redovne posete stomatologu. Vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) sprečava infekcije koje uzrokuju nekoliko vrsta raka kod žena — rak grlića materice, oralni rak, vaginalni, vulvarni i analni rak. Preporučuje se svima do 26. godine, ali je možete primiti i kasnije.
Dvadesete godine su pravo vreme za nadoknađivanje svih vakcina iz detinjstva koje se preporučuju, uključujući vakcinu protiv hepatitisa B i godišnje vakcine protiv gripa. Grip može izazvati teške bolesti čak i kod mladih ljudi, a vakcinisanje pomaže u izgradnji imuniteta na virus koji se menja tokom vremena.
Redovni pregledi kod gastroenterologa su takođe važni, posebno za žene koje pate od sindroma iritabilnog creva. Krvarenje iz rektuma, krv u stolici ili promene u navikama creva su znakovi da treba posetiti lekara.
Izvor: National Geographic
