Zašto je maraton dug baš 42,195 kilometra?
Poznato je da je maraton jedna od najzahtevnijih trka koje postoje na svetu. No, da li ste znali zbog čega je ova trka dugačka tačno 42,195 kilometra?
Legenda o Pheidippidesu
Priča o dužini maratona datira iz antičke Grčke i ima svoje korene u legendi koja seže u peti vek pre nove ere. Prema predanju, Filip II Makedonski je poslao Pheidippidesa, trkača iz grčkog grada Maratona, da prenese vest o pobedi Atinjana nad Persijancima u bici kod Maratona. Pheidippides je pretrčao razdaljinu od oko 40 kilometara kako bi stigao do Atine i preneo ovu vest, ali nakon toga, prema nekim izvorima, kolabirao je i preminuo.
Moderni maraton i njegova standardizacija
Priča o Pheidippidesovoj trci bila je inspiracija za moderni maraton, ali put do standardizacije dužine maratona bio je dug i raznolik.
Pierre de Coubertin, osnivač Međunarodnog olimpijskog komiteta i modernih Olimpijskih igara, bio je inspirisan upravo ovom legendom kada je organizovao prvi maraton na Olimpijadi u Atini 1896. godine.
Dakle, Pierre de Coubertin je organizovao prvu zvaničnu trku sa Maraton mosta do Olimpijskog stadiona u Atini, dugu oko 24,85 milja ili 40 kilometara. Spiridon Louis, grčki poštanski službenik, bio je pobednik ove trke, sa prolaznim vremenom od 2 sata, 58 minuta i 50 sekundi, stigavši na cilj sedam minuta pre ostalih. Od 25 učesnika, samo 9 trkača je došlo do cilja.
Pročitajte još: Kako pravilno disati tokom trke.
Narednih nekoliko olimpijskih maratona nakon 1896. godine, razlikovali su se po dužini. Organizatori su bili vođeni idejom da dok god svi trkači trče istu trku, nema potrebe da razdaljina ostaje uvek ista.
Pravi preokret dogodio se na Olimpijadi 1908. godine u Londonu. Organizatori su želeli da trka počne ispred zamka Windsor, prođe kroz centar Londona i završi ispred kraljevske lože na stadionu White City. Kako bi to postigli, morali su dodati nekoliko milja (1 milja = 1,60934 kilometra) na dotadašnju dužinu maratona. Tako je maraton produžen na 26 milja i 385 jardi, što je ekvivalentno 42,195 kilometara. Otuda maratonska tradicija vikanja „Bog neka sačuva kraljicu” u poslednjoj milji trke.
Ova distanca postala je standardna dužina maratona na svim zvaničnim takmičenjima. Međunarodna atletska federacija (IAAF) prihvatila je ovu dužinu 1908. godine, a od tada se maratonska trka održava na svim velikim atletskim događajima, uključujući Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo.
Iako se izbor dužine čini nasumičnim, on je zapravo rezultat praktičnih potreba i specifičnosti trase maratona u Londonu 1908. godine.
Pročitajte još: Ova MALA promena može da vam pomogne da trčite brže i duže
Danas je maraton simbol izdržljivosti, volje i sportskog duha, a dužina od 42,195 kilometara ostaje nepromenjena, prepoznata i poštovana širom sveta.
Danas se svake godine održava više od 500 maratona u 64 zemlje širom sveta. Mnogi trkači maratona kažu da je istrčati prvih 41,8 kilometara lako, a da je posljednja četvrtina milje ta koja obara sa nogu.
