Zašto je podrška važnija od saveta u roditeljstvu
Roditeljstvo je verovatno jedno od retkih životnih iskustava u kojem saveti stižu sa svih strana, često i onda kada ih nismo tražili. Od članova porodice i prijatelja, preko društvenih mreža, pa sve do potpunih stranaca u parku ili prodavnici, gotovo svako ima mišljenje o tome kako bi trebalo uspavati bebu, kada uvesti čvrstu hranu ili kako reagovati na dečje tantrume.
Iako većina ovih saveta dolazi iz dobre namere, mnogi roditelji priznaju da se nakon njih ne osećaju sigurnije, već preopterećenije. Upravo zato psiholozi sve češće ističu da roditeljima mnogo više od još jednog saveta treba nešto drugo, osećaj da nisu sami.
Roditeljstvo nije ispit koji treba položiti
Dolaskom deteta mnogi roditelji osećaju pritisak da svaki izbor bude „pravi“. Koja je najbolja rutina spavanja? Koliko dugo dojiti? Da li dete provodi previše vremena napolju ili premalo?
U želji da pronađu odgovore, roditelji često pretražuju internet, čitaju knjige i slušaju iskustva drugih. Problem nastaje kada broj različitih mišljenja postane toliko veliki da umesto sigurnosti donese još više dilema.
Psiholozi objašnjavaju da prevelika količina informacija može povećati osećaj nesigurnosti, posebno kod roditelja male dece koji se već nalaze u periodu velikih promena.
Nekada nije potrebno rešenje
Kada roditelj kaže da je umoran, zabrinut ili da mu je teško, prva reakcija okoline često je da ponudi savet.
„Probaj ovo.“
„Meni je pomoglo ono.“
„Trebalo bi da radiš ovako.“
Iako dobronamerne, ovakve rečenice ponekad šalju poruku da problem treba što pre rešiti, umesto da roditelj najpre bude saslušan.
Stručnjaci iz oblasti razvojne psihologije ističu da emocionalna podrška podrazumeva nešto sasvim drugo – prisustvo, razumevanje i potvrdu da su osećanja koja roditelj doživljava normalna.
Ponekad najveća pomoć nije odgovor, već neko ko će reći: „Razumem. Verujem da ti nije lako.“
Zašto je osećaj podrške toliko važan?
Istraživanja pokazuju da roditelji koji osećaju da imaju podršku partnera, porodice, prijatelja ili zajednice češće prijavljuju manje stresa i veću sigurnost u svoju roditeljsku ulogu.
Podrška ne znači da neko preuzima naše obaveze. Ona znači da znamo da postoji osoba kojoj možemo da se obratimo kada nam je teško.
To može biti partner koji će preuzeti večernje uspavljivanje, prijateljica koja će saslušati bez osuđivanja ili baka koja će pričuvati dete dok roditelj ode u kratku šetnju.
Takvi trenuci često imaju mnogo veći uticaj na mentalno zdravlje nego još jedan savet sa interneta.
Savršeni roditelji ne postoje
Društvene mreže dodatno su promenile način na koji doživljavamo roditeljstvo.
Na njima često vidimo uredne dečje sobe, pažljivo pripremljene obroke i roditelje koji deluju kao da sve stižu bez mnogo napora. Međutim, psiholozi upozoravaju da ovakvi sadržaji mogu stvoriti nerealna očekivanja i povećati osećaj da nismo dovoljno dobri.
U stvarnom životu roditeljstvo izgleda mnogo drugačije. Nekada podrazumeva neprospavanu noć, ručak pripremljen na brzinu ili dan kada jednostavno nemamo dovoljno energije.
I to ne znači da radimo nešto pogrešno.
Deci nisu potrebni savršeni roditelji
Razvojni psiholozi već decenijama govore o konceptu „dovoljno dobrog roditelja“, koji je još pedesetih godina predstavio pedijatar i psihoanalitičar Donald Vinikot.
Ideja je jednostavna, ali oslobađajuća: deci nisu potrebni roditelji koji nikada ne greše. Potrebni su im roditelji koji dosledno pružaju ljubav, sigurnost i spremni su da poprave odnos kada dođe do nesporazuma ili greške.
Drugim rečima, savršenstvo nije uslov za zdravo odrastanje.
Kako možemo biti bolja podrška roditeljima?
Ponekad su najvažnije stvari i najjednostavnije.
Umesto da odmah ponudimo savet, možemo pitati:
„Kako si danas?“
„Mogu li nekako da pomognem?“
„Želiš li da te saslušam ili da zajedno pronađemo rešenje?“
Takva pitanja ostavljaju prostor roditelju da kaže šta mu je zaista potrebno, umesto da pretpostavljamo da to već znamo.
Kada je potrebna stručna pomoć?
Iako podrška bliskih ljudi ima veliki značaj, postoje situacije u kojima ona nije dovoljna.
Ako roditelj duže vreme oseća intenzivnu iscrpljenost, beznadežnost, jaku anksioznost ili primeti da svakodnevno funkcionisanje postaje veoma teško, važno je potražiti pomoć psihologa ili drugog stručnjaka za mentalno zdravlje. Pravovremena podrška može biti važan korak u očuvanju dobrobiti i roditelja i deteta.
Roditeljstvo nije putovanje na kojem su roditeljima potrebni ljudi koji će im stalno govoriti šta rade pogrešno ili kako bi trebalo drugačije. Mnogo češće potrebni su im ljudi koji će ih saslušati, ohrabriti i podsetiti da nije neophodno imati odgovor na svako pitanje.
Jer podrška ne znači da nekome pokažemo pravi put. Ponekad znači da hodamo pored njega dok svoj put tek pronalazi. A upravo je taj osećaj da nismo sami jedna od najvrednijih stvari koje možemo pružiti svakom roditelju.
