Kako prepoznati insulinsku rezistenciju pre nego što postane problem?
Insulinska rezistencija je stanje koje se često ne primećuje na vreme, a upravo u tome leži njen rizik. Telo tada proizvodi insulin, ali ćelije postaju manje osetljive na njegovu poruku da treba da preuzmu šećer iz krvi. Posledica? Šećer ostaje u krvotoku, a telo pokušava da to nadoknadi tako što luči još više insulina.
Vremenom, to može dovesti do stanja poznatog kao predijabetes, a zatim i do dijabetesa tipa 2. Međutim, ako se prepozna na vreme, insulinska rezistencija može da se preokrene – bez lekova.
Koje signale telo šalje?
Insulinska rezistencija ne boli, i zato lako promakne. Ali neki simptomi ipak mogu ukazivati da je vreme da obratite pažnju:
- Stalna potreba za slatkišima i ugljenim hidratima – šećer brzo ulazi u krv, ali ne uspeva da se pravilno iskoristi, pa organizam stalno traži novu „dozu“ energije
- Umor nakon obroka – osećaj pospanosti i težine, posebno nakon obroka bogatih ugljenim hidratima
- Nagomilavanje masnoća u predelu stomaka – tzv. visceralna mast povezana je sa metaboličkim disbalansom
- Tamne fleke na koži (acanthosis nigricans) – najčešće na vratu, ispod pazuha ili na zglobovima
- Neredovne menstruacije i problemi sa plodnošću kod žena – insulinska rezistencija je često povezana sa sindromom policističnih jajnika (PCOS)
- Česta glad i teško postizanje sitosti – čak i neposredno nakon obroka
- Povišeni trigliceridi, nizak HDL („dobar“ holesterol) – laboratorijski nalazi mogu biti prvi znak da nešto nije u balansu
Kako se postavlja dijagnoza?
Najčešće se koristi test opterećenja glukozom sa merenjem insulina u različitim fazama (tzv. OGTT sa insulinemijama). Takođe, analiza HOMA indeksa (odnos glukoze i insulina u krvi) može ukazati na postojanje rezistencije.
Ako imate više simptoma, ili u porodici postoji dijabetes tipa 2, vredi porazgovarati s lekarom i uraditi analize.
Šta možete da uradite pre nego što postane ozbiljno?
Dobra vest je da insulinska rezistencija spada u stanja na koja stil života ima ogroman uticaj.
- Ishrana sa niskim glikemijskim indeksom – više povrća, celovitih žitarica, orašastih plodova, manje prerađenih šećera
- Redovna fizička aktivnost – čak i 30 minuta šetnje dnevno može poboljšati osetljivost na insulin
- Smanjenje stresa – kortizol (hormon stresa) može doprineti insulinskoj rezistenciji
- Kvalitetan san – loš san je povezan sa disbalansom hormona, uključujući i insulin
- Postepeni gubitak viška kilograma, posebno ako je koncentrisan u predelu stomaka
Insulinska rezistencija ne nastaje preko noći – i zato je možemo zaustaviti pre nego što se razvije u ozbiljniji problem. Važno je osluškivati signale tela, ne ignorisati promene u energiji, apetitu i težini, i preduzeti korake na vreme. Prevencija, u ovom slučaju, zaista jeste najbolji lek.
