Protein je dobio konkurenciju: ovo je novi nutrijent kojim je internet opsednut
Godinama je protein bio neprikosnovena zvezda wellness sveta. Dodavali smo ga u smoothieje, birali proteinske pudinge, pravili doručke sa jajima i grčkim jogurtom i pokušavali da svaki obrok učinimo „protein rich“. A onda je internet pronašao novu opsesiju.
Vlakna.
Na TikToku i Instagramu sve češće ćete naići na termin fibermaxxing, odnosno ideju da u toku dana unesemo što više vlakana. Iako naziv zvuči kao još jedan internet izazov koji će trajati koliko i sledeći viralni trend, iza njega zapravo stoji nutrijent koji je mnogo duže tu nego što nam algoritam sugeriše.
Vlakna su važna za varenje, zdravlje creva, regulaciju šećera u krvi, osećaj sitosti i zdravlje srca. Problem je samo što ih veliki broj ljudi ne unosi dovoljno.
Šta je zapravo fibermaxxing?
Za razliku od nekih wellness trendova koji se zasnivaju na komplikovanim pravilima, fibermaxxing je prilično jednostavna ideja: svesno povećati unos hrane bogate vlaknima.
To znači više povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i semenki.
Trend je postao popularan jer se savršeno uklapa u način na koji danas razmišljamo o ishrani. Ako je proteinu cilj bio da nam pomogne da budemo siti i podržimo mišiće, vlakna imaju svoju malu listu supermoći.
Pomažu normalnom radu digestivnog sistema, doprinose osećaju sitosti, a određene vrste vlakana hrane korisne bakterije u crevima.
I tu priča postaje zanimljiva.
Zašto su vlakna toliko važna?
Vlakna su vrsta ugljenih hidrata koju naš organizam ne vari u potpunosti. Umesto da budu razgrađena i apsorbovana kao drugi ugljeni hidrati, ona prolaze kroz digestivni sistem i imaju različite funkcije.
Rastvorljiva vlakna mogu da uspore varenje i apsorpciju određenih nutrijenata, dok su neka od njih fermentabilna i predstavljaju hranu za mikroorganizme u crevima.
Nerastvorljiva vlakna uglavnom povećavaju zapreminu stolice i pomažu njenom prolasku kroz digestivni trakt.
Zato vlakna nisu samo priča o tome da „idemo redovno u toalet“. Ishrana bogata vlaknima povezuje se i sa boljim kardiometaboličkim zdravljem, uključujući povoljniji uticaj na holesterol i kontrolu glukoze.
Drugim rečima, nije čudo što su dobila svoj trenutak na internetu.
Koliko vlakana nam zapravo treba?
Tu internet ume da zakomplikuje jednostavnu stvar.
Za većinu odraslih osoba preporuke se kreću oko 25 do 30 grama vlakana dnevno, u zavisnosti od pola, uzrasta i ukupnih energetskih potreba.
Ali nema potrebe da od ponedeljka počnete da merite svaku borovnicu.
Mnogo jednostavniji način jeste da pogledate šta se nalazi na tanjiru.
Da li imate povrće uz ručak? Jedete li voće kao užinu? Da li nekad birate ovsene pahuljice ili integralne žitarice umesto rafinisanih? Da li su pasulj, sočivo, leblebije ili grašak deo vašeg jelovnika?
Ako je odgovor na većinu ovih pitanja „da“, verovatno ste već na dobrom putu.
Kako da povećate unos bez nadutosti?
Ovo je deo koji se često izgubi kada internet počne da promoviše ekstremne verzije svakog trenda.
Ako trenutno jedete malo vlakana, nema potrebe da preko noći pokušate da unesete ogromnu količinu. Naglo povećanje može da izazove gasove, nadutost, grčeve ili nelagodu.
Mnogo bolji pristup je postepen.
Umesto belog hleba probajte integralni. U jogurt dodajte šaku bobičastog voća i kašiku mlevenog lana. Uz ručak ubacite salatu ili dodatnu porciju povrća. Nekoliko puta nedeljno zamenite deo mesa mahunarkama.
I ne zaboravite vodu. Kada povećavate unos vlakana, dovoljan unos tečnosti je posebno važan.
Fibermaxxing, ali na Zdravija način
Najbolja stvar koju možemo da „ukrademo“ od ovog trenda nije ideja da treba da dostignemo neki savršen broj.
To je podsećanje da smo poslednjih godina možda previše pričali o tome koliko proteina ima u našem obroku, a premalo o tome koliko ima biljaka.
Umesto da doručak bude samo proteinski puding, možemo imati ovsenu kašu sa voćem, semenkama i jogurtom.
Umesto da uz ručak imamo samo meso i pirinač, možemo dodati veliku salatu i mahunarke.
Umesto da popodnevna užina bude još jedna proteinska pločica, možemo pojesti jabuku i šaku badema.
Ne mora svaki obrok da bude savršen. Dovoljno je da tokom dana imamo više različitih izvora vlakana.
Jer možda vlakna zaista jesu novi internet „it“ nutrijent. Ali za razliku od većine trendova, ovo je jedan koji ima smisla zadržati i kada algoritam pronađe sledeću opsesiju.
