Šta dug boravak u prirodi radi našem nervnom sistemu?
Postoji razlog zašto se nakon vikenda provedenog u planini, pored jezera ili na šumskoj stazi često osećamo drugačije. Misli deluju tiše, telo opuštenije, a svakodnevni problemi kao da na trenutak izgube na intenzitetu. Iako to mnogi opisuju kao subjektivan osećaj, nauka poslednjih godina sve više potvrđuje ono što intuitivno već znamo, da boravak u prirodi ima merljiv uticaj na naš nervni sistem.
U vremenu kada većinu dana provodimo okruženi ekranima, saobraćajem, obavezama i konstantnim informacijama, priroda postaje mnogo više od destinacije za izlet. Za organizam, ona predstavlja priliku da se udalji od stimulansa koji ga drže u stanju stalne pripravnosti.
Nervni sistem ne pravi razliku između mejlova i opasnosti
Naš nervni sistem razvijao se hiljadama godina kako bi nas zaštitio od stvarnih pretnji. Problem je što danas često reaguje na rokove, notifikacije, gužvu u saobraćaju i poslovni stres na sličan način kao što je nekada reagovao na fizičku opasnost.
Kada smo pod stresom, aktivira se simpatički nervni sistem, poznat kao sistem „bori se ili beži“. Tada raste nivo hormona stresa poput kortizola, ubrzava se rad srca, a telo prelazi u stanje povećane budnosti.
Takva reakcija je korisna kada je kratkotrajna. Međutim, kada traje nedeljama ili mesecima, organizam počinje da oseća posledice.
Priroda pomaže telu da pređe u režim oporavka
Jedan od najzanimljivijih nalaza savremenih istraživanja jeste da prirodno okruženje može podstaći aktivaciju parasimpatičkog nervnog sistema, dela nervnog sistema zaduženog za odmor, regeneraciju i oporavak.
Drugim rečima, priroda šalje telu signal da je bezbedno.
Studije pokazuju da boravak među drvećem, zelenim površinama ili u blizini vode može doprineti snižavanju nivoa kortizola, usporavanju pulsa i smanjenju osećaja stresa.
Zato mnogi ljudi već nakon kratkog vremena provedenog u prirodi osećaju da lakše dišu, sporije razmišljaju i imaju više mentalnog prostora.
Šuma kao prirodni antistres program
U Japanu se već decenijama istražuje koncept poznat kao shinrin-yoku, odnosno „šumsko kupanje“.
Iako naziv zvuči neobično, ne podrazumeva nikakvu posebnu aktivnost. Suština je jednostavno provođenje vremena u šumi uz svesno posmatranje okruženja kroz mirise, zvukove i prizore prirode.
Istraživanja pokazuju da ovakav boravak može biti povezan sa smanjenjem stresa, boljim raspoloženjem i osećajem veće psihološke dobrobiti.
Zanimljivo je da korist ne dolazi samo od fizičke aktivnosti poput hodanja, već i od samog kontakta sa prirodnim okruženjem.
Zašto nam misli postaju tiše?
Jedna od teorija koju psiholozi često pominju jeste teorija obnove pažnje.
Tokom dana naš mozak neprestano filtrira informacije, donosi odluke i obrađuje ogromnu količinu stimulansa. To može dovesti do mentalnog zamora i osećaja preopterećenosti.
Priroda angažuje pažnju na drugačiji način. Umesto agresivnih stimulansa poput reklama, saobraćaja ili ekrana, ona nudi blage i spontane podražaje, zvuk vetra, šum lišća ili talase vode. Upravo zbog toga mozak dobija priliku da se odmori od konstantne obrade informacija.
Boravak u prirodi i emocionalno zdravlje
Sve više istraživanja ukazuje na povezanost između vremena provedenog u prirodi i boljeg mentalnog zdravlja.
Studije su pokazale da osobe koje redovno provode vreme na otvorenom češće prijavljuju niži nivo stresa, bolje raspoloženje i veći osećaj životnog zadovoljstva.
Naravno, priroda nije zamena za stručnu psihološku ili psihijatrijsku pomoć kada je ona potrebna. Međutim, može biti važan deo svakodnevnih navika koje podržavaju emocionalnu ravnotežu.
Nije potrebno otići na drugi kraj sveta
Kada pomislimo na boravak u prirodi, često zamišljamo višednevne planinarske ture ili vikende u udaljenim nacionalnim parkovima.
Međutim, stručnjaci ističu da koristi mogu doneti i mnogo jednostavniji oblici kontakta sa prirodom. Šetnja kroz park, vreme provedeno pored reke, odlazak na obližnju stazu ili nekoliko sati van gradske gužve mogu imati pozitivan efekat na raspoloženje i nivo stresa.
Važnije od spektakularne destinacije često je samo prisustvo prirodnog okruženja.
Za kraj
Putovanja često povezujemo sa istraživanjem novih mesta, ali neka od najvrednijih iskustava ne nalaze se u gradskim vodičima ni na listama atrakcija. Nalaze se u trenucima kada usporimo dovoljno da čujemo vetar kroz krošnje, šum talasa ili tišinu koju u svakodnevici retko primećujemo.
Možda upravo zato priroda tako snažno deluje na naš nervni sistem. Ne zato što od nas traži da budemo produktivniji, brži ili bolji, već zato što nam na kratko dozvoljava da jednostavno budemo. A ponekad je upravo to ono što našem umu najviše nedostaje.
