Kako “doomscrolling” uništava mentalno zdravlje i kako ga zaustaviti
Postoji to jedno stanje u koje uđete kad se samo “na kratko” ulogujete da proverite vesti. Počinje bezazleno: naslov o vremenu, pa nešto o saobraćaju, pa… odjednom čitate peti tekst o globalnoj krizi koju niko ne zna kako da reši.
I pre nego što shvatite, prošlo je 47 minuta, srce vam kuca brže, a niste se ni pomerili. Samo ste saznali da se desilo sve najgore – i da verovatno dolazi još gore.
To stanje ima ime: doomscrolling.
I iako zvuči kao nešto iz sveta naučne fantastike, zapravo je vrlo svakodnevno. To je onaj trenutak kada vam algoritam nudi jedan negativan naslov za drugim, a vi ih upijate kao da ćete tako uspeti da povratite kontrolu.
Ali ne uspevate. Samo osećate da ste sve informisaniji, ali i sve iscrpljeniji.
Zašto to radimo sebi?
Zato što naš mozak reaguje jače na loše vesti nego na dobre.
Evolutivno smo naučeni da budemo na oprezu. Problem je što danas informacije ne dolaze u obliku upozorenja o lavini, već u neprekidnom, digitalnom lavirintu, bez izlaza i bez pauze.
Kako da stanemo?
Ne morate da postanete zen majstor. Dovoljno je da napravite nekoliko malih granica:
- Ne otvarajte vesti odmah nakon buđenja.
- Postavite tajmer. Dajte sebi 10 minuta, ne više.
- Pratite izvore koji informišu bez bombardovanja emocijama.
- Zamenite večernje skrolanje nečim drugim – knjigom, serijom, šetnjom. Ili tišinom.
I najvažnije: Ne morate znati sve, svakog dana. Informisanost je važna, ali ne po cenu sopstvenog mira. Svet neće stati ako ne znate najnoviji broj, najnoviji skandal ili najnoviju katastrofu. Ali vi možete stati.
I to nije bežanje. To je briga o sebi.
