Zašto se osećamo iscrpljeni nakon velikih društvenih okupljanja i kako da se oporavimo?
Bez obzira na to da li ste introvert, ekstrovert ili nešto između, verovatno ste bar jednom doživeli osećaj iscrpljenosti nakon velikog društvenog događaja. Bilo da je u pitanju vesela proslava, poslovna konferencija, svadba ili porodični ručak, ta mentalna i fizička „praznina“ nakon druženja nije retka pojava. Ali zašto se to dešava i šta možemo da uradimo da se brže oporavimo?
Šta se dešava u telu i mozgu tokom društvenih okupljanja?
Tokom intenzivnih socijalnih situacija, naš mozak radi „punom parom“. Obrada razgovora, izraza lica, neverbalnih signala, donošenje malih odluka u trenutku, održavanje pažnje i odgovaranje na socijalne norme troši mentalnu energiju, često bez da to svesno primećujemo.
Osim toga, kod nekih ljudi (posebno introvertisanijih) društvena interakcija zahteva dodatni napor, dok ekstroverti uživaju u druženju, ali takođe mogu biti preplavljeni višesatnom stimulacijom.
Dodatni faktori koji mogu doprineti iscrpljenosti:
- buka i previše stimulansa,
- stalna potreba da budete „uključeni“,
- emocionalni napor (posebno ako je u pitanju porodični događaj sa tenzijama),
- konzumacija alkohola,
- manjak sna ili neredovan obrok tokom dana.
Zašto osećamo „društveni mamurluk“?
Nakon događaja, mozak i telo prolaze kroz fazu oporavka. Kada se kortizol (hormon stresa) i adrenalin povuku, dolazi do svojevrsnog „pada“. Osećaj praznine, umora, pa čak i blage iritacije ili tuge, deo su tog procesa. Ovo ne znači da se niste zabavili, samo da je vaš sistem bio preopterećen.
Kako se oporaviti nakon velikog društvenog događaja?
1. Planirajte vreme za reset
Ako znate da vas čeka veče puno ljudi i buke, pokušajte da naredni dan ostavite slobodnim ili barem sa minimalno obaveza. Telo i mozak vam neće zameriti što ste sebi dali pauzu.
2. Odmor bez ekrana
Skrolovanje na telefonu deluje kao pasivna aktivnost, ali dodatno opterećuje mozak. Bolji izbor je tiha šetnja, slušanje muzike, meditacija ili jednostavno ležanje bez distrakcija.
3. Vratite se rutini
Ručak kod kuće, tuširanje, omiljeni čaj ili knjiga mali su rituali koji pomažu da se stabilizujete. Rutina stvara osećaj kontrole i bezbednosti, posebno nakon napora da se prilagodite velikoj grupi ljudi.
4. Ne analizirajte svaki detalj
„Jesam li rekao nešto glupo?“ ili „Da li sam bio previše tih?“. Ovakve misli su česte posle društvenih susreta. Umesto da ih hranite, podsetite sebe da je većina ljudi previše zauzeta sobom da bi preterano analizirala vas.
5. Napravite emocionalni prostor
Ako ste tokom događaja „držali fasadu“, smejali se iz pristojnosti ili vodili razgovore koji vam nisu prijali, potrebno je vreme da procesuirate i „otpustite“ te utiske. Dnevnik, kratak razgovor sa bliskom osobom ili samo tišina često pomažu da se vratite sebi.
Iscrpljenost posle društvenih okupljanja je prirodna, fiziološka i psihološka reakcija na produženu stimulaciju. Nema potrebe da je tumačite kao slabost ili antisocijalnost. Bilo da volite društvo ili ne, vaš mozak i telo imaju ograničenja. Slušajte ih, dajte sebi prostor da se oporavite i ne zaboravite da prava ravnoteža ne znači izbegavanje ljudi, već veštinu da se nakon susreta sa njima svesno vratite sebi.
