Koliko često bi „trebalo“ da imamo seks? Kratak odgovor: pogrešno pitanje

Koliko puta nedeljno imate seks?

Pitanje zvuči jednostavno, ali vrlo brzo može da nas uvede u nepotrebno poređenje. Jer čim čujemo da „drugi“ imaju seks tri puta nedeljno, pet puta mesečno ili svakog dana, počinjemo da se pitamo da li je naš broj dovoljno dobar.

A šta ako je problem upravo u pitanju?

Ne postoji univerzalna učestalost seksa koja određuje da li je vaš seksualni život zdrav, zadovoljavajući ili „normalan“.

Nekim parovima odgovara nekoliko puta nedeljno, nekima jednom nedeljno, nekima mnogo ređe. Neki prolaze kroz periode bez seksa. I sve to može biti potpuno u redu, ukoliko odgovara ljudima koji su u tom odnosu.

Statistika može da bude zanimljiva, ali nije pravilo

Istraživanja mogu da nam pokažu koliko često ljudi u proseku imaju seksualne odnose, ali prosek nije norma.

Učestalost seksualnih odnosa razlikuje se u zavisnosti od godina, partnerskog statusa, životnih okolnosti i brojnih drugih faktora. Čak i kod istog para može značajno da se promeni tokom vremena.

Poenta nije da pogledamo neki prosek i pokušamo da ga dostignemo.

Jer ako imate seks jednom nedeljno i oboje ste zadovoljni, nema mnogo smisla da se pitate da li bi trebalo da bude dva puta.

A ako jedan partner želi seks mnogo češće od drugog, pitanje nije „ko je u pravu?“, već kako o tome razgovarati.

Želja nije konstantna

Jedan od razloga zbog kojih je ideja o „idealnom broju“ problematična jeste to što seksualna želja nije fiksna.

Može da se promeni zbog stresa, umora, odnosa sa partnerom, životnih okolnosti, hormonskih promena, lekova, trudnoće, perioda nakon porođaja ili jednostavno zato što se naš život promenio.

Možete imati veoma aktivan seksualni period, a zatim nekoliko meseci u kojima vam seks nije prioritet.

To samo po sebi ne govori ništa o kvalitetu vaše veze.

Problem nastaje tek kada promena želje izaziva nezadovoljstvo, pritisak ili udaljavanje, a o tome se ne razgovara.

„Normalno“ nije isto što i „dobro za nas“

Ovo je možda najvažnija razlika.

Nešto može biti statistički često, a da u vašem odnosu ne funkcioniše.

I obrnuto.

Ako par ima seks jednom mesečno i oboje uživa u tome, oseća bliskost i nema potrebu za više, nema razloga da svoju vezu meri prema nekom zamišljenom standardu.

Seksualni život nije takmičenje.

Nije ni stavka koju treba čekirati određeni broj puta da bismo mogli da kažemo da je veza „zdrava“.

Mnogo je važnije pitanje:

Da li smo oboje zadovoljni onim što se dešava između nas?

A šta kada se potrebe razlikuju?

Tu priča postaje malo kompleksnija.

Vrlo je moguće da jedan partner želi seks češće, dok drugom odgovara ređi ritam. To je prilično uobičajena situacija i ne znači automatski da postoji problem u vezi.

Ono što može da napravi problem jeste pritisak.

Seks ne bi trebalo da postane obaveza koju neko „duguje“ partneru da bi ispunio određenu kvotu.

Umesto pitanja „Zašto nećeš češće?“, razgovor može da počne sa:

„Kako se osećaš u vezi sa našim seksualnim životom?“

To otvara prostor da pričate o želji, bliskosti, umoru, potrebama i eventualnim problemima bez pretvaranja razgovora u pregovore o brojkama.

Nije svaki seks isti

Još jedna zamka statistike jeste to što ona seks svodi na broj.

Dva para mogu imati isti broj seksualnih odnosa mesečno, a potpuno različito iskustvo.

Za nekoga je seks prvenstveno fizičko zadovoljstvo, za nekoga način povezivanja, za nekoga kombinacija oba. Nekad je spontan, nekad planiran. Nekad traje duže, nekad kraće.

Zato sama učestalost ne govori mnogo o kvalitetu iskustva.

Mnogo je zanimljivije pitati:

Da li nam prija? Da li se osećamo sigurno? Da li možemo da kažemo šta želimo? Da li poštujemo kada druga osoba ne želi?

To su pitanja koja mnogo više govore o kvalitetu seksualnog odnosa nego broj u kalendaru.

Kada ređa učestalost može da bude znak da treba razgovarati?

Ako se seksualni život iznenada promenio i to jednom ili oba partnera smeta, vredi zastati i razgovarati.

Ponekad je razlog sasvim jednostavan, previše posla, malo sna, stres ili nedostatak vremena.

Ponekad iza smanjene želje mogu da stoje bol tokom seksa, hormonske promene, određeni lekovi ili druga zdravstvena pitanja. U takvim situacijama razgovor sa lekarom ili seksualnim terapeutom može biti koristan.

Ne zato što postoji „pogrešan broj“, već zato što postoji problem koji jedna ili obe osobe žele da reše.

Dakle, koliko često „treba“?

Koliko god odgovara vama.

I možda je baš to najzdraviji odgovor.

Ne morate da imate seks dva puta nedeljno zato što ste negde pročitali da je to prosek. Ne morate da se zabrinete ako ste prošlog meseca imali manje odnosa nego prethodnog. I ne morate da opravdavate ako vam je seks važan deo veze i želite ga češće.

Umesto da brojimo, možda je vreme da počnemo da pričamo.

Jer mnogo korisnije pitanje od „Koliko često imamo seks?“ jeste:

„Da li smo oboje zadovoljni našim seksualnim životom — i možemo li otvoreno da kažemo šta nam treba?“

Ako je odgovor da, statistika može slobodno da ostane samo statistika.