Koliko vremena je potrebno da se određeni materijali razgrade u prirodi?

Svakodnevno koristimo materijale poput plastike, stakla, metala i papira, ali retko razmišljamo o tome šta se s njima dešava nakon što ih bacimo. Neki od njih se u prirodi razgrađuju relativno brzo, dok drugima mogu biti potrebne stotine, pa čak i hiljade godina. Razumevanje vremena razgradnje može nas podstaći na svesnije upravljanje otpadom i ekološki odgovornije ponašanje.

Šta utiče na brzinu razgradnje materijala?

Prirodni proces razgradnje zavisi od više faktora:

1. Sastava materijala – organski materijali, poput voćnih kora i papira, razgrađuju se brzo, dok plastika i metal opstaju znatno duže.
2. Prisutnosti kiseonika – materijali izloženi vazduhu i vodi brže se raspadaju nego oni zatrpani u deponijama, gde često nema dovoljno kiseonika za ubrzanu razgradnju.
3. Uticaja mikroorganizama – bakterije, gljivice i drugi mikroorganizmi igraju ključnu ulogu u procesu raspadanja, ali neki materijali, poput plastike, nisu podložni njihovom delovanju.

Koliko dugo se materijali razgrađuju?

Materijali koji se razgrađuju u kratkom roku

Papir se razgrađuje za 2 do 6 nedelja, u zavisnosti od uslova u kojima se nalazi. Kiša i vlaga mogu ubrzati proces, ali ako papir završi na deponiji gde je zatrpan slojevima otpada, može trajati znatno duže.

Voćne i povrtne kore obično nestanu u roku od 2 do 6 nedelja, posebno ako su deo kompostnog sistema. Ipak, kore agruma mogu trajati duže zbog prirodnih kiselina koje usporavaju proces razgradnje.

Karton traje od 2 do 3 meseca, pod uslovom da nije obložen plastikom, kao što su kutije od sokova i mleka, koje se razgrađuju znatno sporije.

Materijali koji se razgrađuju godinama

Drvo se u prirodnim uslovima razgrađuje od 10 do 15 godina, u zavisnosti od tipa drveta i vremenskih uslova. Prerađeno i lakirano drvo traje još duže jer hemijski premazi sprečavaju vlagu da prodre u njegovu strukturu.

Filteri cigareta sadrže celulozni acetat, materijal koji može opstati u prirodi između 10 i 12 godina, zagađujući zemljište i vodene tokove.

Koža može trajati između 25 i 50 godina, a sintetička koža još duže, jer se ne razgrađuje prirodnim putem već se postepeno raspada u sitne čestice.

Materijali koji opstaju vekovima

Aluminijumske limenke mogu trajati između 200 i 500 godina pre nego što se potpuno razgrade. Iako su podložne koroziji, njihov proces raspadanja je spor, posebno u suvim uslovima.

Plastične kese se mogu razgrađivati 100 do 1.000 godina, zavisno od vrste plastike i izloženosti sunčevoj svetlosti. Problem sa plastikom je što se ona ne razgrađuje u potpunosti, već se raspada na mikroplastiku, koja ostaje prisutna u ekosistemima i može ući u lanac ishrane.

Plastične boce traju između 450 i 1.000 godina, posebno one napravljene od PET plastike. One su jedan od najvećih zagađivača okeana i zemljišta.

Možda te zanima

Promena rutine nakon posla učiniće vas srećnim i produktivnim

Najlonske ribarske mreže mogu opstati u vodi između 500 i 600 godina, ugrožavajući morski svet i ekosisteme.

Materijali koji se gotovo nikada ne razgrađuju

Staklo je materijal koji u prirodi može opstati milion godina ili duže. Iako se fizički može razbiti na manje fragmente, ono ne prolazi kroz proces biološke razgradnje. Staklo je, međutim, beskonačno reciklabilno i može se ponovo koristiti bez gubitka kvaliteta.

Nuklearni otpad može ostati radioaktivan i opasan za životnu sredinu između 10.000 i milion godina, zbog čega se čuvanje i upravljanje njime smatra jednim od najvećih izazova za budućnost.

Šta možemo učiniti?

Svaki materijal koji koristimo ima svoj životni ciklus, a način na koji ga odbacujemo utiče na planetu. Reciklaža, kompostiranje i smanjenje otpada mogu značajno doprineti zaštiti životne sredine.

• Recikliranje papira, stakla, plastike i metala može značajno produžiti životni vek materijala i smanjiti potrebu za novim resursima.
• Kompostiranje organskog otpada pomaže u smanjenju količine otpada na deponijama i vraća hranljive materije zemljištu.
• Korišćenje višekratnih proizvoda poput platnenih torbi, staklenih flaša i metalnih slamčica smanjuje potrebu za plastikom za jednokratnu upotrebu.

Razumevanje koliko dugo određeni materijali ostaju u prirodi može nam pomoći da donosimo odgovornije odluke. Male promene u svakodnevnim navikama mogu napraviti veliku razliku u očuvanju životne sredine.