Šta se događa u telu kada jedemo pred spavanje i da li to zaista goji?

Jesti kasno uveče često se smatra lošom navikom koja vodi ka gojenju, ali da li je to zaista tačno? Mnogi veruju da telo skladišti svaku kaloriju unesenu pred spavanje kao mast, dok drugi tvrde da je važno šta jedemo, a ne samo kada.

Naučna istraživanja pokazuju da odgovor nije tako jednostavan. Sve zavisi od vrste hrane, količine i individualnog metabolizma.

Šta se dešava u telu kada jedemo kasno uveče?

Telo ne prestaje da troši energiju dok spavamo. Naš metabolizam i dalje radi, ali se njegov intenzitet menja u zavisnosti od cirkadijalnog ritma.

Nakon obroka, telo prolazi kroz nekoliko faza:

1. Varenje i apsorpcija: želudac i creva prerađuju hranu i razlažu je na nutrijente.
2. Porast šećera u krvi: unos ugljenih hidrata uzrokuje skok šećera u krvi, a pankreas oslobađa insulin kako bi ga stabilizovao.
3. Skladištenje energije: ako telo ne sagori kalorije odmah, višak energije skladišti se u jetri, mišićima ili masnim ćelijama.

Međutim, kako telo obrađuje ove kalorije zavisi od mnogih faktora, uključujući nivo aktivnosti tokom dana, vrstu hrane i individualni metabolizam.

Da li jedenje pred spavanje uzrokuje gojenje?

Najčešći argument protiv kasnih obroka jeste da telo skladišti višak kalorija dok spavamo. Međutim, istraživanja pokazuju da vreme obroka samo po sebi nije direktan uzrok gojenja. Ključni faktor je ukupni kalorijski unos tokom dana.

Ako jedete više kalorija nego što sagorite, skladištenje masti je neizbežno, bez obzira da li jedete ujutru ili uveče. S druge strane, ako ukupni unos kalorija ostane u ravnoteži s potrošnjom, noćni obrok neće automatski dovesti do povećanja telesne mase.

Možda te zanima

Zimski umor: Da li je u pitanju manjak sunca ili previše društvenih obaveza?

Kada kasna večera može biti problem?

Iako jedenje pred spavanje samo po sebi ne goji, određene navike mogu doprineti povećanju telesne mase i lošem metabolizmu:

1. Emocionalno ili nesvesno jedenje: često jedemo uveče iz dosade ili stresa, a ne zato što smo zaista gladni. Ovo može dovesti do prekomernog unosa kalorija.
2. Izbor nezdrave hrane: kasni obroci često uključuju visokokalorične grickalice, brzu hranu ili slatkiše koji su bogati šećerima i zasićenim mastima.
3. Lošiji kvalitet sna: teška hrana pre spavanja može izazvati nelagodnost, refluks kiseline i poremetiti san, što može negativno uticati na metabolizam i hormonsku ravnotežu.

Koja hrana je bolji izbor za kasni obrok?

Ako osećate glad pre spavanja, bolje je izabrati lagane i nutritivno bogate namirnice koje neće opteretiti digestivni sistem:

1. Proteini poput grčkog jogurta ili sira mogu doprineti osećaju sitosti bez prekomernog unosa kalorija.
2. Orašasti plodovi u malim količinama pružaju zdrave masti i triptofan, aminokiselinu koja pomaže u proizvodnji melatonina i poboljšava san.
3. Povrće poput šargarepe ili krastavca je lagano, a bogato vlaknima.
4. Integralne žitarice u kombinaciji s proteinima mogu održati stabilan nivo šećera u krvi i sprečiti jutarnju glad.

Jedenje pred spavanje samo po sebi ne uzrokuje gojenje. Presudni su ukupni unos kalorija i kvalitet obroka. Ako birate nutritivno bogate i lagane namirnice, kasni obrok ne mora biti loša navika. Međutim, emocionalno jedenje, nekontrolisane porcije i izbor visokokalorične hrane mogu doprineti povećanju telesne mase i narušiti kvalitet sna. Ključ je u umerenosti i svesnom izboru hrane.