Zašto je tako teško prihvatiti pomoć?
Uspešni ljudi često govore o važnosti timskog rada i o tome koliko može biti korisno tražiti pomoć od drugih i prihvatiti podršku koja nam se nudi.
Stoga može biti pomalo zbunjujuće kada kod nekih (uspešnih) ljudi primetimo da smatraju da je u redu da drugi primaju pomoć, ali da oni sami ne mogu prihvatiti pomoć od drugih. Često objašnjavaju kako sve treba da urade sami.
Ovi pojedinci su se često „penjali” na metaforične planine da bi izgradili svoje karijere, porodice i živote. Međutim, rekli su sebi da ne mogu samo da se penju, već moraju da se penju potpuno sami.
Istina je da bi neko, ko se penje pored njih, mogao da im ponudi alat ili vodu i tako ih podrži na njihovom putovanju, međutim, iznova i iznova ti pojedinci govore da ne mogu da prihvate pomoć, jer bi to značilo da su slabi ili neuspešni i da ne mogu sami da se popnu na planinu.
Ironija je u tome što oni verovatno mogu sami da se popnu na planinu i verovatno su to radili veći deo svog života, ali su zbog toga plaćali određenu cenu u pogledu emocionalnog, mentalnog i fizičkog blagostanja.
Naravno, možda im ne treba alat koji im je neko ponudio, ali to verovatno znači da će, kada im se rukavice istanje od penjanja bez podrške, početi da trpe bol na koži samo da bi se održali. Možda trpe žeđ ili glad, samo zato što su osećali da moraju sve sami da urade.
Naša spremnost da prihvatimo pomoć može biti napraviti veliku razliku između toga da stignemo na vrh planine u jednom komadu ili da budemo izudarani i izmoreni. Prihvatanje pomoći takođe može napraviti razliku u tome da li ćemo uopšte stići na vrh planine.
Dok čitate ovo, da li kod sebe prepoznajete neki od ovih obrazaca?
Šta trenutno radite potpuno sami, a da vas to iscrpljuje?
Na svom životnom putu:
Koja iskustva su vas naučila da ne treba da tražite ili prihvatite pomoć?
Koliko vas je fizički, mentalno ili emocionalno koštalo to što ste tražili pomoć?
Koliko vas je fizički, mentalno ili emocionalno koštalo to što niste tražili pomoć?
Imate hiljade misli svakog dana. Neke od tih misli su verovatno korisne, a neke možda i nisu. Naše nekorisne misli mogu nas navesti da verujemo da ne zaslužujemo pomoć, ili da nije u redu da tražimo pomoć, ili da pomoć neće biti pružena ako je zatražimo.
Koja negativna uverenja (npr. „Ja sam neuspešan.”) ili misli (npr. „Trebalo bi da mogu ovo da uradim sam.”) vas sprečavaju da iskoristite podršku onih oko vas?
Šta bi značilo ako biste zatražili ili prihvatili pomoć?
Često, dok savladavamo životne prepreke i penjemo se na zamišljenu planinu, može biti teško zatražiti pomoć, a u isto vrmeme možemo biti više nego spremni da pružimo pomoć drugima.
Ako vidite nekoga kome je potreban alat ili voda dok se penje na planinu, a neko pored mu nudi pomoć, šta biste mu rekli da uradi?
Da li biste mu rekli da treba da ostane žedan ili fizički pati kada to nije neophodno? Ili biste ohrabrili tu osobu da prihvati podršku koja joj se nudi? Da li biste mislili da je neuspešan ili potpuno bezvredan ako prihvati pomoć?
Često smo mnogo stroži prema sebi nego prema drugima. Kada vam je teško da budete dobri prema sebi ili da dozvolite sebi da tražite i prihvatite pomoć, zapitajte se: Šta biste rekli voljenoj osobi da je vidite isrpljenu osećajem da mora sve sama da uradi?
Zaslužujete pomoć i podršku. Svi zaslužuju. I to ne zato što ste to na neki način „zaradili”, već zato što vredite. Vi ste važni i vredni pomoći, jednostavno zato što postojite. Ne morate zaslužiti pravo da dobijete nečiju pomoć i podršku.
Izvor: Psychology Today
