Kako globalno zagrevanje menja ukus vina i kafe?
Klima je jedan od ključnih faktora koji oblikuje ukus i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, a vino i kafa posebno su osetljivi na najmanje promene temperature i vremenskih uslova.
Globalno zagrevanje sve više remeti tradicionalne tokove proizvodnje ovih pića, menjajući ne samo prinos, već i hemijski sastav i profil ukusa.
Naučna istraživanja i izveštaji proizvođača širom sveta potvrđuju da klima već menja način na koji ćemo piti vino i kafu u budućnosti.
Vino: promena terroira i hemijskog balansa
U vinogradarstvu, termin terroir obuhvata spoj klime, zemljišta i geografije koji zajedno oblikuju karakter vina. Svaka regija decenijama je razvijala sorte grožđa idealne za lokalne klimatske uslove. Međutim, rast prosečnih temperatura za samo jedan stepen Celzijusa već pomera granice vinogradarskih zona ka severu.
Kako tačno temperatura menja vino?
Više temperature ubrzavaju sazrevanje grožđa, što direktno utiče na odnos šećera i kiselina. Grožđe sakupljeno u uslovima toplijeg vremena sadrži više šećera i manje kiselina, što dovodi do vina:
- s većim procentom alkohola,
- blaže svežine,
- promenjenog aromatskog profila (više zrelih i džemastih nota, manje herbalnih i cvetnih tonova).
Regije poznate po elegantnim, laganim vinima sa izraženom svežinom, poput Burgundije ili doline Loare, već beleže pomeranje ka jačim, alkoholnijim vinima. Istovremeno, klimatski uslovi u Engleskoj ili Skandinaviji postaju pogodni za gajenje sorti koje ranije tamo nisu uspevale.
Kafa: pretnja najcenjenijim sortama
Kafa, posebno Arabica, izuzetno je osetljiva na temperaturne promene. Ova vrsta uspeva na velikim nadmorskim visinama, u uslovima umerenih temperatura i obilnih padavina. I najmanje odstupanje može izazvati stres biljke, smanjenje prinosa i pojavu bolesti.
Uticaj rasta temperature na ukus kafe
Kako temperature rastu, biljka brže sazreva, a to menja hemijski sastav zrna. Brže sazrevanje smanjuje vreme za razvoj kompleksnih šećera i aromatskih jedinjenja, što rezultira kafom sa:
- manje izraženim voćnim i cvetnim notama,
- gorčim ukusom,
- slabijim aromatskim profilom.
Zemlje koje su vekovima bile poznate po vrhunskoj Arabici, poput Etiopije, Kolumbije i Brazila, već se suočavaju sa smanjenjem proizvodnih kapaciteta, gubicima usled bolesti i potrebom da pomeraju plantaže na veće nadmorske visine, što je proces koji zahteva vreme i ogroman novac.
Adaptacija i novi izazovi za industriju
Proizvođači vina i kafe sve više eksperimentišu sa novim sortama koje bolje podnose visoke temperature i sušu. U vinogradima se menja vreme berbe, sadi se više sorti kasnog sazrevanja i istražuju nove regije za sadnju vinove loze.
U svetu kafe, selekcija otpornijih sorti i prelazak na uzgoj u hladnijim planinskim predelima postaju sve češći. Međutim, ove adaptacije dolaze sa cenom, i to ne samo finansijskom, već i u vidu promena u ukusu na koje će se potrošači morati navići.
Globalno zagrevanje ne menja samo količine vina i kafe koje će biti dostupne, već i način na koji će ova dva pića mirisati, ukusiti se i izgledati. Više alkohola u vinima, manjak kiselina i sve slabije izražene voćne arome, kao i kafa sa gorčim i jednostavnijim profilom, samo su deo promene koju već osećamo. Ove promene su dugoročne i zahtevaju ne samo prilagođavanje proizvođača, već i promenu navika i očekivanja potrošača širom sveta.
