Naučnici tvrde: Ova količina proteina je optimalna za ljudsko zdravlje i za našu planetu
U svetlu najnovijih istraživanja, postoji dijeta koja je podjednako dobra za ljudsko zdravlje i za planetu. Ovu dijetu je uspostavila EAT-Lancet komisija, konzorcijum međunarodnih naučnika specijalizovanih u oblastima zdravlja i ekologije, nakon dve godine analiza. Nazvali su je Planetary Health Diet.
Ova dijeta mogla bi da odgovori na dva velika globalna izazova: klimatske promene i zdravstvenu krizu. Prvi izazov je svima dobro poznat, ali mnogi ne shvataju koliko ishrana doprinosi njegovom pogoršanju.
Kao što nas podseća naučnica Dr Emilie Steinbach, doktorka integrativne biologije i neurološkinja specijalizovana za neuro-nutriciju, koja je analizirala ovu dijetu na svom sajtu The Happy Neuron, skoro 40% svetskog zemljišta koristi se za poljoprivredu. Ova grana industrije doprinosi sa oko 30% emisijama gasova sa efektom staklene bašte i odgovorna je za oko 70% potrošnje sveže vode.
Drugi izazov, tzv. zdravstvena kriza, smatra se pandemijom: „Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti širom sveta, dok su metaboličke bolesti, poput gojaznosti i dijabetesa tipa 2, u porastu”, objašnjava doktorka Steinbach.
Životinjski proteini: teret za planetu
Dobra vest je da se, uz nekoliko promena u ishrani, ovi negativni trendovi mogu preokrenuti. Rešenje je smanjenje količine konzumiranja proteina životinjskog porekla.
Nije iznenađujuće da namirnice životinjskog porekla najviše utiču na klimatske promene, zbog čega je preporučljivo smanjiti njihovu konzumaciju. Proizvodnja mesa je, naime, glavni uzročnik krčenja šuma širom sveta.
Kada se šume uništavaju da bi se proizvodilo industrijsko meso, milijarde tona ugljen-dioksida, koje su te šume skladištile, oslobađaju se u atmosferu, čime se ubrzava globalno zagrevanje planete.
Danas je više od četvrtine svetskog zemljišta rezervisano za uzgoj stoke ili uzgoj biljaka za njihovu ishranu. Osim toga, krave i ovce emituju velike količine metana, snažnog gasa staklene bašte.
Takođe, ostaci stoke na pašnjacima, kao i upotreba hemijskih đubriva u poljoprivredi, dovode do oslobađanja azotnog oksida, još jednog gasa sa efektom staklene bašte, koji zagađuje zemljište, reke i mora.
Koje količine mesa naučnici preporučuju?
Crveno meso ima najveći negativni uticaj na životnu sredinu. Zato Planetary Health Diet preporučuje vrlo nisku, čak i nikakvu konzumaciju crvenog mesa (posebno kada je u pitanju prerađeno meso). Što se tiče živine i jaja, idealno je da se konzumiraju umereno.
Konkretno, naučnici preporučuju: ne više od 98 grama crvenog mesa (svinjetina, govedina ili jagnjetina), 203 grama mesa živine i 196 grama ribe nedeljno, kao i maksimalno 250 grama mlečnih proizvoda dnevno.
„To je ukupno pet obroka sa životinjskim mesom nedeljno, uz dodatak do šest jaja”, navodi dr Steinbach. Ona takođe preporučuje konzumaciju mesa životinja sa pašnjaka, manjih masnih riba i jaja kokošaka hranjenih lanenim semenom, bogatih omega-3 masnim kiselinama.
Ključ je u povećanju unosa biljnih proteina
Naučnici preporučuju povećanje unosa biljnih proteina. Ovaj zaključak podržavaju i izveštaji Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), koji ukazuju na to da bi ishrana bazirana pretežno na biljkama mogla da prepolovi emisiju CO2 do 2050. godine i tako obezbedi održivu budućnost na planeti, kA oja će tada brojati 10 milijardi stanovnika.
Na sajtu Ujedinjenih nacija postoji grafikon koji prikazuje namirnice bogate proteinima prema njihovom ugljeničnom otisku. Govedina, jagnjetina, morski plodovi i sir su na vrhu liste sa najvišim emisijama CO2 (35,5, 19,9, 18,2 i 10,8 kg CO2 za 100 g proteina), dok su orasi, povrće, hleb, testenine i tofu na dnu, sa znatno nižim emisijama (0,3, 0,9, 1,3 i 2 kg CO2 za 100 g proteina).
U poređenju sa ishranom bogatom mesom, veganski režimi emituju 75% manje gasova sa efektom staklene bašte, prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature Food. Osim toga, zahtevaju znatno manje obradivog zemljišta i potrošnje vode.
Izvor: Vogue Francuska
