Koji su najčešći mitovi o dojenju koje bi trebalo da zaboravite?
Dojenje je jedan od najprirodnijih načina ishrane novorođenčeta, ali je istovremeno i tema oko koje se često pletu mitovi. Od saveta koji se prenose generacijama do pogrešnih informacija sa interneta, mnoge majke nailaze na zbunjujuće tvrdnje koje ih mogu obeshrabriti ili navesti na nepotrebne greške. Da biste doneli informisane odluke, važno je razlikovati mitove od činjenica.
Mit 1: Ako imate male grudi, nećete imati dovoljno mleka
Veličina grudi nema nikakve veze sa sposobnošću proizvodnje mleka. Majčino mleko se proizvodi u mlečnim žlezdama, a one nisu povezane sa veličinom dojki, koja zavisi od masnog tkiva. Najvažniji faktor za dobru proizvodnju mleka je često i pravilno dojenje, a ne fizička građa.
Mit 2: Ako beba često traži dojku, znači da nemate dovoljno mleka
Novorođenčad se ne hrani u fiksnim razmacima kao odrasli – često sisanje je način na koji beba podstiče proizvodnju mleka. Takvo ponašanje, poznato kao klasterisanje, uobičajeno je u prvim nedeljama života i ne znači da majka ima nedovoljno mleka.
Mit 3: Dojenje u prvih nekoliko dana nije važno jer mleko još nije „pravo“
Prvih dana nakon porođaja majke proizvode kolostrum, gustu, žućkastu tečnost bogatu antitelima i hranljivim materijama koje pomažu bebinom imunom sistemu. Iako se proizvodi u manjim količinama, kolostrum je izuzetno hranljiv i nezamenljiv za bebu.
Mit 4: Boli kada dojiš – to je normalno
Blaga nelagodnost na početku može biti uobičajena dok se dojke prilagođavaju, ali dojenje ne bi trebalo da boli. Bol može ukazivati na nepravilno hvatanje bradavice, što se može ispraviti uz pomoć saveta stručnjaka ili babica. Pravilno postavljanje bebe na dojku ključno je za udobno i efikasno dojenje.
Mit 5: Ako dojite, ne smete da jedete određenu hranu
Majke koje doje mogu imati raznovrsnu ishranu. Iako neke bebe mogu biti osetljive na određene namirnice koje majka unosi, restriktivne dijete nisu potrebne osim u slučajevima medicinskih indikacija. Većina začina, mahunarki i mlečnih proizvoda ne utiče negativno na bebu.
Mit 6: Ako imate grip ili prehladu, morate prestati sa dojenjem
Naprotiv, dojenje tokom bolesti pomaže bebi da izgradi imunitet jer majčino telo proizvodi antitela koja se prenose mlekom. Preporučuje se da majka nastavi sa dojenjem, uz pojačanu higijenu ruku i nošenje maske ako je potrebno.
Mit 7: Nakon šest meseci mleko gubi nutritivnu vrednost
Majčino mleko se prilagođava bebinim potrebama čak i nakon šestog meseca. Iako se tada uvode čvrste namirnice, dojenje i dalje obezbeđuje ključne hranljive materije i antitela, a Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje do druge godine ili duže.
Mit 8: Ako se vratite na posao, morate prestati da dojite
Rad i dojenje mogu ići zajedno uz malo organizacije. Mnoge majke uspešno nastavljaju dojenje tako što se izmlazaju na poslu i čuvaju mleko za bebu. Pravilno skladištenje i planiranje obroka omogućavaju nastavak dojenja i nakon povratka na posao.
Mit 9: Beba treba da isprazni jednu dojku pre nego što pređe na drugu
Iako je važno da beba dobije masnije mleko iz zadnjeg dela dojke, ne postoji striktno pravilo koliko dugo treba sisati jednu dojku. Bebe same regulišu koliko im je potrebno, pa je najbolje pratiti njihove signale i nuditi obe dojke prema potrebi.
Mit 10: Veštačka formula je gotovo isto što i majčino mleko
Iako su formule razvijene tako da zadovolje bebine nutritivne potrebe, nijedna formula ne može u potpunosti zameniti kompleksan sastav majčinog mleka, koje sadrži enzime, hormone, žive ćelije i antitela. Majčino mleko se konstantno menja i prilagođava potrebama bebe, što formula ne može oponašati.
Dojenje je prirodan, ali ne uvek lak proces, i svaki početak je drugačiji. Razbijanjem mitova i oslanjanjem na tačne informacije, majke mogu imati više samopouzdanja i uživati u ovom posebnom periodu sa svojom bebom.
