Da li je perfekcionizam vrlina ili mana?
Postavljate li sebi izuzetno visoke, ponekad i nerealistične ciljeve i standarde? Hronično ste nezadovoljni postignutim rezultatima i uvek mislite da ste mogli bolje? Prati vas intenzivan strah od neuspeha? Previše ste samokritični, a plašite se i kritike drugih? Uvek se plašite da nećete biti dovoljno dobri? Toliko ste opsednuti detaljima da ponekad ne uspevate da obavite posao na vreme?
Ukoliko ste na većinu ovih pitanja odgovorili potvrdno, verovatno ste perfekcionista i teško se nosite sa tim. Nešto više o perfekcionizmu, pročitajte u našem današnjem tekstu.
Šta je zapravo perfekcionizam?
Perfekcionizam ne treba mešati sa zdravom željom pojedinca da postigne sjajne rezultate u nečemu. Zdrava želja za uspehom podrazumeva visoke, ali dostižne ciljeve, te stremljenje ka uspehu uz svest da su greške moguće i prihvatljive, te da nije kraj sveta ako nešto krene po zlu.
S druge strane, perfekcionizam je zapravo anksiozni problem. Neki stručnjaci ga definišu čak i kao oblik opsesivno-kompulsivnog ponašanja. To je nerealistična težnja osobe da bude savršena, ako ne u svim, onda u većini sfera života. Može da se tiče akademskog ili poslovnog uspeha, fizičkog izgleda, manira, odnosa sa drugim ljudima i slično, ili svega od navedenog.
Perfekcionizam se obično manifestuje kao kontinuirani osećaj nezadovoljstva postignutim rezultatima, čak i kada su oni veoma dobri. Osobe koje pate od ovog stanja često sebi postavljaju izuzetno visoke standarde ili ciljeve, teže savršenstvu u svakom detalju i osećaju se nezadovoljno ili anksiozno kada ne uspeju da ispune te standard/ciljeve.
Ovaj pritisak koji sami sebi nameću, može biti izvor konstantne napetosti i anksioznosti, jer se perfekcionisti često osećaju kao da nikada nisu dovoljno dobri ili da nikada ne mogu biti potpuno zadovoljni onim šta su postigli.
Neki od očiglednih znakova perfekcionizma su i preterana samokritičnost, neprestano preispitivanje i strah od greške, odnosno neuspeha. Osobe koje su perfekcionisti analiziraju svaki detalj svog rada ili postupaka i često sebe vide kroz prizmu svojih grešaka ili nedostataka, ignorišući ili minimizirajući svoje uspehe.
Oni teže da kontrolišu sve aspekte svog života kako bi izbegli moguće greške ili neuspehe. Ovo može dovesti do prekomerne analize i planiranja, često na štetu spontanosti i opuštanja, ali i do urušavanja samopuzdanja i samopoštovanja.
Perfekcionisti doživljavaju svoju vrednost samo kroz uspeh i besprekorne rezultate, a s obzirom na to da gotovo nikada nisu zadovoljni postignutim rezultatima, njihov osećaj sopstvene vrednosti i samopoštovanje su najčešće niski.
Hronični perfekcionizam može uticati i na međuljudske odnose. Osobe koje su perfekcionisti mogu imati visoke standarde i kada su u pitanju drugi ljudi, što može dovesti do frustracija i konflikata. Osim toga, perfekcionizam može dovesti do odlaganja ili izbegavanja zadataka zbog straha od neuspeha, što može ometati produktivnost i zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima.
Dakle, jasno je da perfekcionizam moze imati ozbiljne posledice na mentalno zdravlje i svakodnevno funkcionisanje pojedninca. Studije su pokazale da je ovo stanje povezano sa povećanim rizikom od depresije, anksioznosti i drugih mentalnih problema. Borba sa konstantnim pritiskom da se zadovolje vlastiti ili tuđi visoki standarde može dovesti do dugoročnog stresa i iscrpljenosti.
Kako se izboriti sa perfekcionizmom?
Upravljanje perfekcionizmom zahteva promenu načina razmišljanja i ponašanja. Ovo podrazumeva razumevanje sopstvenih strahova i nesigurnosti, ali i želja i potreba, kontinuiran rad na izgradnji samopouzdanja, prihvatanje sopstvene nesavršenosti, postavljanje realnih ciljeva i slično.
Ako osećate da ne možete sami ostvariti te promene, potražite pomoć stručnjaka. Kognitivno-bihejvioralna terapija se pokazala posebno efikasnom u prepoznavanju i promeni negativnih automatskih misli i obrazaca ponašanja.
Važno je napomenuti da se neadekvatnim tretiranjem perfekcionizma problemi mogu dodatno pogoršati. Perfekcionizam je često povezan sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem i poremećajima u ishrani, poput anoreksije i bulimije. Stoga, reagujte na vreme i potražite stručnu pomoć ukoliko je to potrebno. Osim toga, podrška bliskih osoba takođe može biti od velike koristi.
