7 saveta za sve one koji pate od migrene

Migrena je neurološka bolest koja može izazvati umerenu, pa i tešku onesposobljenost usled bolova. Važno je shvatiti da su hronične migrene fiziološki, a ne psihološki problem. One su povezane isključivo sa tim kako vaše telo funkcioniše, a nisu prouzrokovane problemima u vašem umu.

Migrena je mnogo više od obične glavobolje, jer pokreće zbir neuroloških simptoma koji mogu uključivati glavobolju, promene u vidu, vrtoglavicu, mučninu i povraćanje, te ekstremnu osetljivost na svetlost, zvuk, dodir i miris.

Hronična migrena se definiše kao glavobolja koja se javlja više od 15 puta svakog meseca, kod nekih ljudi može da se javlja i svakog dana, a čak i da traje ceo dan.

Hronične migrene prouzrokovane su kombinacijom nasleđenih faktora i faktora okoline. Ukoliko imate članove porodice koji pate od bilo koje vrste migrene, to može ukazivati na genetsku predispoziciju koja vas čini osetljivijim na glavobolje.

Naime, studije su pokazale da određeni geni mogu povećati rizik od migrene. Istraživanja su identifikovala nekoliko genetskih varijacija povezanih sa migrenom, uključujući gene koji utiču na funkciju jonskih kanala i receptore neurotransmitera, što može dovesti do preosetljivosti nervnog sistema.

Iako ne možete da utičete na nasleđene gene, možete se pozabaviti pokretačima glavobolje. Stres, nedostatak magnezijuma, konzumacija kofeina, obrasci spavanja i nutritivni faktori mogu prouzrokovati glavobolje i nepodnošljive migrene.

Na primer, određena hrana i pića, poput crvenog vina, čokolade, procesuirane hrane i namirnica bogatih tiraminom, mogu biti okidači. Hormonske promene, posebno kod žena, takođe igraju značajnu ulogu; menstrualni ciklus, trudnoća i menopauza mogu uticati na učestalost i intenzitet migrena.

Simptomi i dijagnoza

Simptomi migrene variraju od osobe do osobe, ali obično uključuju pulsirajuću bol na jednoj strani glave, često praćenu mučninom, povraćanjem i osetljivošću na svetlost i zvuk. Aura, koja uključuje vizuelne poremećaje poput bljeskova svetla ili slepih mrlja, može prethoditi napadu migrene kod nekih osoba.

Dijagnoza migrene zasniva se na kliničkoj proceni i istoriji bolesti. Doktori često koriste kriterijume Međunarodne klasifikacije glavobolja (ICHD-3) kako bi je dijagnostikovali.

Lečenje i prevencija

Lečenje migrene uključuje farmakološke i nefarmakološke pristupe. Akutna terapija, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), triptani i ergotamini, koristi se za ublažavanje simptoma tokom napada.

Profilaktička terapija, uključujući beta-blokatore, antiepileptike, antidepresive i botulinum toksin (Botox), može smanjiti učestalost i težinu migrena.

Osim toga, promene u načinu života, kao što su redovno vežbanje, dobar san i izbegavanje poznatih okidača, takođe mogu pomoći u kontroli migrena.

Evo nekoliko konkretnih saveta koji bi vam mogli pomoći, a koji se tiču promena u načina života:

1. Praktikujte aerobne treninge

Jedan od dokazanih načina ublažavanja simptoma stresa, a za koji je posebno dokazano da pomaže ljudima sa migrenama, jeste redovan aerobni trening. Naime, postoji direktna korelacija između vežbanja i ublažavanja glavobolje.

Preporučuje se da tri puta nedeljno, najmanje 30 ili 40 minuta, trčite, vozite bicikl ili šetate. Pacijenti koji kažu da nemaju vremena za vežbanje, treba da uzmu u obzir to koliko vremena gube kada imaju migrenu. Vežbanje je od suštinskog značaja ukoliko želite da se osećate bolje, verujte nam!

2. Pokušajte sa vežbama za opuštanje

Svi znaju da je stres glavni uzrok glavobolje, a terapija opuštanja jogom ili meditacijom itekako pomaže. Sve tehnike relaksacije su jednako efikasne.

3. Pridržavajte se redovnog rasporeda spavanja

Lezite u isto vreme svake noći i budite se u isto vreme svakog jutra, čak i vikendom. Nedostatak sna, ali i prekomerno spavanje, mogu izazvati glavobolje.

4. Uzimajte magnezijum

Nedostatak magnezijuma može izazvati glavobolje kod nekih ljudi. Simptomi nedostatka magnezijuma uključuju glavobolju, hladne ruke i stopala, predmenstrualni sindrom i grčeve u mišićima nogu. Preporučena doza za dopunu magnezijuma je 400 mg dnevno.

5. Izbegavajte hranu koja vam može izazvati migrene

Trigeri za migrenu variraju od osobe do osobe. Na primer, ako vam vino izaziva glavobolju, onda je vino vaš okidač. Drugi česti okidači uključuju čokoladu, mononatrijum glutamat (MSG), konzervisane namirnice i zamene za šećer. Pacijenti sa teškim glavoboljama često pokazuju osetljivost na gluten i šećer, pa bi trebalo razmotriti ishranu bez glutena i šećera.

6. Izbjegavajte kofein

Mnogi pacijenti ne shvataju da kofein može biti okidač za glavobolju, jer misle da im pomaže da se osećaju bolje. Ipak, konzumacija kofeina može zapravo pogoršati stanje.

Ako primetite da vam kofein trenutno olakšava simptome, može se desiti da ćete za nekoliko sati imati potrebu za još kofeina.

Kojom zdravom hranom možete zameniti šoljicu kafe, saznajte OVDE.

7. Razmotrite korišćenje suplemenata

Razmotrite upotrebu dodataka ishrani. Postoji nekoliko suplemenata koji mogu pomoći osobama sa hroničnim migrenama, a neki od njih su koenzim Q10 (300 mg), riboflavin (vitamin B2), vitamin B12 i riblje ulje.

Međutim, pre nego što počnete da koristite suplemente, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom!