Kako prepoznati i izbeći emocionalno prejedanje?

Emocionalno prejedanje je često reakcija na stres, tugu ili druge emocionalne izazove. Prepoznati ga i izbeći može biti ključ za održavanje zdravlja i uspostavljanje zdravijih prehrambenih navika.

U nastavku pročitajte nešto više o emocionalnom prejedanju, o tome kako da ga prepoznate i izbegnete.

Šta je zapravo emocionalno prejedanje?

Emocionalno prejedanje je ponašanje kada osoba koristi hranu kao način suočavanja s emocijama, a ne kao odgovor na fizičku glad. To je često reakcija na negativna osećanja kao što su stres, tuga, dosada, usamljenost ili anksioznost.

Za razliku od fizičke gladi, koja se razvija postepeno i može biti zadovoljena bilo kojom vrstom hrane, emocionalna glad dolazi iznenada i obično uključuje želju za specifičnim vrstama hrane, poput slatkiša, grickalica ili masne hrane.

Kako prepoznati emocionalno prejedanje?

Ovu pojavu ćete prepoznati na sledeći način:

Možda te zanima

Oktobarski horoskop: Očekuju nas velike promene

• Jedenje bez osećaja gladi: Ako posežete za hranom iako niste fizički gladni, to može biti znak emocionalnog prejedanja. Fizička glad se postepeno javlja, dok emocionalna glad obično dolazi iznenada.
• Žudnja za specifičnom hranom: Emocionalna glad se često manifestuje kroz žudnju za određenom hranom, obično visoko kaloričnim namirnicama poput slatkiša, grickalica ili brze hrane.
• Jedenje kao odgovor na emocije: Ako primetite da jedete kada ste pod stresom, anksiozni, dosadno vam je ili ste tužni, to su jasni pokazatelji emocionalnog prejedanja.
• Neplanirano jedenje: Ako često jedete u neplaniranim trenucima, bez unapred postavljenog obroka, to može ukazivati na prejedanje izazvano emocijama.
• Izostanak osećaja sitosti: Kada jedemo iz emocionalnih razloga, teško je prepoznati trenutak kada smo siti, što dovodi do prejedanja.

Kako ga izbeći?

Kako biste regulisali emocionalno prejedanje, savetujemo vam da pokušate sledeće:

• Identifikujte okidače: Pratite svoje navike i emocije kako biste identifikovali šta vas navodi na to da jedete iako niste zaista gladni. Zapišite situacije kada osetite potrebu za hranom kako biste bolje razumeli svoje obrasce.
• Razvijte alternative: Kada osetite potrebu da jedete zbog emocija, pokušajte da umesto toga radite nešto drugo. Prošetajte, meditirajte, čitajte knjigu ili pozovite prijatelja. Cilj je da preusmerite pažnju i smirite emocije na zdrav način.
• Naučite da razlikujete fizičku i emocionalnu glad: Razmislite o tome kada ste poslednji put jeli i kako se osećate. Ako je prošlo samo sat vremena od obroka, verovatno je u pitanju emocionalna glad.
• Jedite svesno: Fokusirajte se na hranu dok jedete – polako žvaćite, uživajte u ukusu i teksturi. Svesno jedenje pomaže u prepoznavanju trenutka kada ste zaista siti.
• Započnite dnevnik ishrane: Zapisivanje šta i kada jedete, zajedno sa opisom svojih emocija, može pomoći u prepoznavanju obrazaca.
• Pronađite zdravije načine za upravljanje stresom: Vežbanje, opuštajuće aktivnosti i tehnike disanja mogu pomoći u smanjenju stresa, što ujedno smanjuje i potrebu za emocionalnim prejedanjem.
• Planirajte obroke: Planiranje obroka može pomoći u smanjenju neplaniranog jedenja. Kada imate unapred isplanirane obroke i užine tokom dana, kao i vreme kada ćete ih konzumirati, manja je šansa da ćete posegnuti za hranom van tih termina.

Prepoznavanje emocionalnog prejedanja i njegovo kontrolisanje zahteva vreme i samosvest, ali ukoliko razumete ovaj problem i njegove uzroke, vrlo brzo ćete ga se rešiti.