Zašto je folna kiselina neophodna tokom trudnoće?
Folna kiselina, poznata i kao vitamin B9 ili folat, esencijalni je nutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim biološkim procesima u telu. Ona je posebno važna tokom perioda brzog rasta i razvoja, kao što su trudnoća i detinjstvo.
Šta je folna kiselina i kako utiče na organizam?
Folna kiselina je esencijalni vitamin B kompleksa. Otkrivena je 1931. godine kada se istraživala megaloblastična anemija kod trudnica.
Ova kiselina ima ključnu ulogu u sintezi DNK, što je od suštinskog značaja za normalno funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Takođe je važna za eritropoezu, proces stvaranja crvenih krvnih zrnaca, pa njena deficijencija može dovesti do anemije. Folna kiselina ima ključnu funkciju u konverziji aminokiselina, posebno u snižavanju nivoa homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina može dovesti do začepljenja krvnih sudova.
Dakle, folna kiselina je odgovorna za mnoge funkcije u našem organizmu. Važna je za normalno funkcionisanje mozga, kao i za mentalno zdravlje.
Neke osobe uzimaju folnu kiselinu kako bi smanjile rizik od nastanka raka debelog creva, a koristi se i za prevenciju srčanih bolesti i srčanog udara. Može se koristiti i u ublažavanju simptoma Alchajmerove bolesti, te u prevenciji gubitka sluha i oštećenja vida. Pozitivno utiče na smanjenje prevremenih znakova starenja, a dobro utiče i na san. Osim toga, ojačava kosti i otklanja bolove u mišićima.
Kakvu ulogu tokom trudnoće ima folna kiselina?
Potrebe za folnom kiselinom su kod trudnica znatno izraženije. Naime, trudnice, ali i žene koje tek planiraju trudnoću treba da uzimaju folnu kiselinu kao dodatak ishrani.
Uzimanje folne kiseline pre trudnoće se preporučuje kako bi se podigao imunitet, telo pripremilo za začeće, a embrion od samog početka imao dovoljno vitamina. Uzima se tokom prva dva ili tri meseca trudnoće, a po dogovoru sa lekarom i tokom cele trudnoće.
Nedostatak folne kiseline može dovesti do oštećenja neuralne cijevi fetusa, i u tom slučaju nervni sistem deteta ostaje nerazvijen. Može doći i do rascepa gornje usne, rascepa kičmenog stuba (spina bifida) i sličnih malformacija ploda. Upravo zbog ovih rizika se preporučuje unos folne kiseline pre samog začeća.
Koje namirnice su bogate folnom kiselinom?
Folna kiselina se prirodno nalazi u listovima zelenog povrća poput spanaća, zelene salate i blitve. Osim u zelenom povrću, folna kiselina se može pronaći i u orasima, kvascu, avokadu, bananama, mahunarkama, kao i u goveđoj jetrici i bubrezima, u soku od pomorandže i u soku od paradajza.
Folati su osetljivi na temperaturu i razgrađuju se u vodi, tako da kuhanje znatno smanjuje njihovu koncentraciju u hrani. Slično je i sa namirnicama koje predugo stoje. Zato treba voditi računa prilikom pripreme i izbora ovih namirnica.
Koliki unos se preporučuje?
Većina ljudi dovoljnu količinu folne kiseline dobija iz hrane. Samo trudnice treba da povedu računa o količini unosa folne kiseline. Baš zbog toga lekari uz svakodnevnu ishranu savetuju i dodatne količine folne kiseline u vidu multivitaminskih preparata i dodataka ishrani. Preporučena doza je 800 mikrograma folne kiseline, ali o svemu ovome treba da se posavjetujete sa svojim lekarom koji će vas dodatno informisati i posavetovati.
Da li su moguća neželjena dejstva?
Ukoliko folnu kiselinu unosite samo putem namirnica, šanse za neželjene reakcije ili nuspojave su male. Međutim, ako je uzimate kao suplement, treba uzimati količinu koju je preporučio lekar. Ako uz nju uzimate i neke druge lekove, potrebno je obratiti pažnju na njihovo međusobno delovanje.
Kod svakog leka ili dodatka prehrani moguće su i neželjene reakcije na lek. Od mogućih nuspojava najčešće se javljaju crvenilo, svrab, alergije. Međutim, kod folne kiseline nuspojave su vrlo retke ako se koristi kako je propisano.
