Tri rečenice koje treba da kažete svom detetu kada se naljuti
Suočavanje sa detetovom ljutnjom može biti izazovno za roditelje, ali to je sasvim prirodna emocija sa kojom deca, uz roditeljsku podršku, treba da nauče da se nose.
Svako dete s vremena na vreme prlolazi kroz faze ljutnje. Ljutnju je teško kontrolisati, ali kao i svaka druga emocija, ona ima svoju ulogu u identifikovanju problema u trenutku kada je osećamo. Ako se setite poslednjeg puta kada ste osećali ljutnju, sigurno ćete znati i tačno zbog čega ste je osećali.
Emocija je, dakle, poruka koja vam omogućava da u datom trenutku saznate kako se osećate. Isto važi i za decu. Međutim, zbog nedostatka iskustva i znanja u upravljanju osećanjima, mlađa deca često ne znaju kako da izraze svoju ljutnju na konstruktivan način, pa mogu imati poteškoća sa smirivanjem ljutnje i upravljanjem frustracijom. Zato je važno da kao roditelj pronađete mehanizme koje ćete upotrebiti kako biste naučili dete da verbalizuje svoja osećanja i ne dozvoli da ga ljutnja preplavi.
Ovo su tri rečenice koje možete reći svom detetu kada je ljuto ili besno, a koje će mu pomoći da bolje razume ovu emociju i njome upravlja.
1. Primetio/la sam da si sada ljut/a i razumem zbog čega.
Kao odrasla osoba, znamo da nas ljutnja može dovesti u neugodnu situaciju i da je možemo osećati prekomerno zbog manjih stvari.
Međutim, detetu može biti jako teško da razume ovu emociju, da prepozna njene prave uzroke i da se s njom nosi. Stoga je važno reći im da je prepoznajemo i da razumemo razloge zbog kojih je prisutna. Kada shvate da ih zaista razumemo, lakše će se smiriti. Tek kada roditelji detetu daju do znanja da razumeju uzroke emocije koju ono ispoljava, stvaraju osnovu za dalji dijalog.
2. Veoma mi je važno kako se osećaš i pomoći ću ti da prebrodiš ovo. Šta možemo zajedno učiniti?
Ljuto dete treba razumeti da ste tu za njega i da ste na njegovoj strani kako bi se osećalo sigurno i lakše proživelo ovu neugodnu emociju. Ovakvom rečenicom pokazaćete detetu da ste uvek tu da ga podržite i da ćete zajedno, kao tim, raditi na otklanjanju uzroka problema. Naravno, ovo ne znači da mu nećete ukazati na njegovu grešku (ako je dete pogrešilo), ali to ćete učiniti tek nakon što stvorite sigurno okruženje za konstruktivan razgovor.
Nemojte oklevati da im predložite da se posvete aktivnostima koje vole – crtanju, pisanju, igri, bilo čemu što će ih brzo vratiti u sigurnu zonu. Možete im reći: „Hajde da zajedno razmislimo o tome šta bismo mogli učiniti da se osećaš bolje. Možda možemo zajedno crtati ili raditi nešto što voliš.” Ovakve aktivnosti pružaju detetu mogućnost da preusmeri svoju pažnju i energiju, pomažući mu da se smiri, naročito ako mu se vi pridružite.
3. Koliko si ljut/a u ovom trenutku?
Ovom rečenicom pozivate dete da verbalizuje ono što oseća. Prema mišljenju nekih stručnjaka, opisujući nivo svoje ljutnje i govoreći o njenim uzrocima, dete će automatski početi da je bolje razume i da radi na tome da je kontroliše. Ovakav dijalog ne samo da pomaže detetu da bolje razume sopstvena osećanja, već mu pruža i mogućnost da postepeno razvija veštine samokontrole, što je ključno za emocionalni razvoj.
Važno je razvijati otvoren dijalog sa detetom i na taj način stvarati siguran prostor u kojem će ono moći da izrazi svoja osećanja. Roditeljski pristup zasnovan na empatiji, razumevanju i dijalogu pomaže deci da razvijaju emocionalnu inteligenciju i bolje upravljaju svojim osećanjima, čime se postavlja temelj za zdrav emocionalni razvoj tokom celog njihovog života.
(Izvor: Parents)
