Kako se oporaviti od burnouta, a ne dati otkaz na poslu

Poslednjih godina se mnogo govori o burnoutu, sindromu koji pogađa sve veći broj ljudi na radnom mestu. No, znate li o čemu se tu zapravo radi?

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), burnout sindrom ima korene u poremećajima profesionalne dimenzije naše ličnosti. Naime, reč je o sindromu uzrokovanom „hroničnim stresom na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan“.

Pojednostavljeno rečeno, burnout se odnosi na svaku osobu koja dođe u stanje takve iscrpljenosti da postane objektivno nesposobna da se nosi sa svakodnevnim (čak i najlakšim) zadacima na poslu.

Burnout može uticati i na fizičko zdravlje, izazivajući simptome poput glavobolje, problema sa spavanjem, bolova u mišićima i slično. Jako je važno umeti prepoznati simptome burnouta i preduzeti neophodne korake kako biste se oporavili i ponovo uspostavili ravnotežu između poslovnog i privatnog života.

O tome kako prepoznati ove simptome, kako reagovati i zapravo se oporaviti, pročitajte u nastavku.

Koji su simptomi burnouta?

Simptomi burnouta mogu varirati, ali obično uključuju kombinaciju fizičkih, mentalnih i emocionalnih znakova. Evo nekoliko uobičajenih simptoma koje ćete primetiti:

• Osećaj hroničnog umora i iscrpljenosti, bez obzira na to koliko ste spavali ili odmorili.
• Gubitak vere u sebe, posao ili ljude koji vas okružuju. Primetićete da sve češće imate negativan stav prema radu, kolegama ili životu uopšte.
• Gubitak motivacije i interesovanja za aktivnosti koje ste nekada smatrali uzbudljivim ili zabavnim. Možda ćete se osećati prazno, nezainteresovano ili bespomoćno čak i kada budete radili stvari koje su vam nekada bile važne.
• Nervoza i stalna napetost. Verovatno ćete biti frustrirani i zbog sitnica.
• Poteškoće sa spavanjem, uključujući nesanicu ili prekomerno spavanje.
• Glavobolje, bolovi u mišićima, problemi sa gastrointestinalnim traktom.
• Poteškoće da obavljate svoje redovne zadatke na poslu ili kod kuće.
• Osećaj bezvrednosti i gubitak vere u sopstvene sposobnosti.

Ako kod sebe primetite većinu ovih simptoma i ako se oni javljaju redovno, možda je vreme da potražite podršku i razmislite o strategijama za suočavanje sa burnout sindromom.

Šta dovodi do burnout sindroma?

Sagorevanje (burnout) uzrokuje kombinacija faktora koji stvaraju disbalans između pojedinca i njegovog posla (ili nekog drugog segmenta života). Glavni faktori koji doprinose sagorevanju su:

Možda te zanima

10 pitanja koja treba da postavite na razgovoru za posao (i oduševite buduće poslodavce!)

1. Preopterećenost poslom. Prevelik obim posla može dovesti do osećaja preopterećenosti i iscrpljenosti.
2. Nedostatak kontrole ili autonomije. Ukoliko pojedinac oseća da nema kontrolu nad svojim radom ili da ima nedovoljno autonomije, može doći do frustracije i stresa.
3. Izostanak priznanja i nagrade. Izostanak nagrade ili priznanja za uloženi trud može dovesti do osećaja nezadovoljstva i nedostatka motivacije.
4. Nedostatak podrške kolega i izolovanost na radnom mestu. Nedostatak podrške kolega ili osećaj izolovanosti na radnom mestu takođe mogu doprineti osećaju sagorevanja.
5. Disbalans između vrednosti pojedinca i vrednosti kompanije za koju radi. Kada se vrednosti pojedinca ne podudaraju sa vrednostima kompanije u kojoj radi, može doći do moralnog sukoba i nezadovoljstva samim sobom.
6. Nepravda na radnom mestu. Nepravedni postupci, kao što su pristrasnost ili favorizovanje određenih osoba u kompaniji, mogu dovesti do frustracije i nezadovoljstva poslom.

Dakle, svi ovi faktori mogu dovesti do emocionalnog i fizičkog iscrpljenja, gubitka motivacije i interesovanja za posao, kao i do osećaja beznadežnosti i depresije.

Burnout može uticati na sve aspekte života, uključujući produktivnost, odnose na poslu, druge socijalne interakcije, hobije, ali i porodične odnose.

12 saveta koji će vam pomoći da se oporavite od sagorevanja na poslu

Oporavak od burnouta može biti izazovan, ali mi verujemo da vam ovi saveti mogu pomoći:

1. Pravite pauze od posla. U svoj raspored uvedite redovne kratke pauze koje su namenjene samo vama. To može biti vreme za šetnju, čitanje omiljene knjige ili jednostavno opuštanje bez bilo kakvih obaveza.
2. Zauzmite se za sebe na radnom mestu. Ne ustručavajte se da otvoreno razgovarate sa svojim nadređenima o burnoutu. Tražite promene u rasporedu ili obimu posla koje bi vam omogućile više vremena za oporavak.
3. Postavite jasne granice između posla i privatnog života. Definišite kada je vreme za rad i kada je vreme za odmor. Neka vaše kolege i porodica znaju kada ste dostupni, a kada ne.
4. Tražite podršku. Razgovarajte sa prijateljima, članovima porodice ili terapeutom o svojim osećanjima. Podelite svoje iskustvo sa ljudima koji vas vole i podržavaju.
5. Pronađite smisao u svom radu. Razmislite o onome što vas zaista ispunjava na poslu i pokušajte da se fokusirate na te aktivnosti. Pronalaženje smisla u onome što radite može vam pomoći da lakše prevaziđete osećaj burnouta.
6. Vodite dnevnik. Pišite dnevnik kako biste izrazili svoje misli i osećanja. To može biti korisno sredstvo za praćenje vašeg napretka i prepoznavanje uzroka vašeg burnouta.
7. Jedite zdravo. Ishrana igra ključnu ulogu u oporavku od burnouta. Pobrinite se da u organizam unosite dovoljno vode, voća, povrća i proteina, kako biste podržali svoje telo tokom oporavka.
8. Uvedite meditaciju u svoju svakodnevnu rutinu. Meditacija može biti efikasan alat za smanjenje stresa i anksioznosti. Svaki dan posvetite nekoliko minuta meditiranju i opuštanju.
9. Odmor neka vam bude na prvom mestu. Obezbedite sebi dovoljno vremena za odmor i san. San je ključan za obnovu tela i uma nakon perioda sagorevanja na poslu.
10. Provodite više vremena u prirodi. Priroda ima umirujući efekat na um i telo. Odlazak u prirodu može vam pomoći da se oslobodite stresa i ponovo pronađete unutrašnji mir.
11. Posvetite vikende aktivnostima koje vas ispunjavaju. Umesto da radite, iskoristite vikend za aktivnosti koje vas ispunjavaju i opuštaju. To može podrazumevati vikend putovanje, druženje sa prijateljima, vežbanje ili hobije koji vas raduju.
12. Prihvatite da stvari nisu savršene. Budite blagi prema sebi i ne očekujte savršenstvo. Prihvatite svoje granice i dozvolite sebi da budete ranjivi. Uputite sebi par lepih reči kako biste povratili samopouzdanje.

Srećno!