Zašto neki ljudi posede pre, a neki kasnije?
Kosa je neizostavan deo našeg izgleda i identiteta, pa se svi osećamo čudno kada počne da se menja, naročito kada primetimo prve sede.
Iako je to sasvim prirodan proces kojeg niko ne bi trebalo da se stidi, ne možemo a da se ne zapitamo zašto neki ljudi posede već u dvadesetim, a neki ne posede do pedesete.
Da bismo razumeli zašto se to dešava, potražili smo i delimo sa vama konkretna objašnjenja.
Šta se ustvari dešava sa kosom kada počinje da gubi boju?
Kosa dobija boju zahvaljujući melaninu, pigmentu koji proizvode posebne ćelije u koži, poznate kao melanociti. Postoje dva glavna tipa melanina: eumelanin, koji daje tamnu boju, i feomelanin, koji daje kosi svetliju nijansu.
Kada melanociti proizvode manje melanina ili potpuno prestanu da ga proizvode, kosa gubi boju i počinje da sedi. Umesto obojene dlake, nova dlaka koja raste je svetlija od naše prirodne boje ili bela.
Produkcija melanina reguliše se različitim biohemijskim procesima u organizmu. Na primer, enzimi kao što su tirozinaza i tirozin hidroksilaza igraju ključnu ulogu u sintezi melanina u melanocitima.
Kada se ovi enzimi ne proizvode u dovoljnim količinama ili kada je funkcionalnost melanocita oštećena, smanjuje se proizvodnja melanina i kosa počinje da sedi.
Faktori koji utiču na to da neki ljudi ranije posede
Biološki gledano, ovaj proces je povezan sa starenjem. Sa godinama, melanociti u folikulama kose postepeno gube sposobnost proizvodnje melanina, što rezultira smanjenjem pigmentacije kose.
Osim prirodnog starenja, genetika ima ključnu ulogu u određivanju kada će neko početi da sedi. Ako su vaši roditelji ili stariji članovi porodice rano posedeli, verovatnoća je veća da će se isto desiti i vama.
Međutim, genetika nije jedini faktor. Stres takođe može ubrzati ovaj proces, jer stimuliše proizvodnju hormona koji mogu uticati na rad melanocita. Kortizol, koji je poznat kao hormon stresa, može inhibirati proizvodnju melanina u melanocitima ili čak izazvati njihovo propadanje.
Pored direktnog uticaja na melanocite, stres može uticati i na opšte zdravlje vlasišta. Osobe koje su često izložene stresu mogu imati lošu cirkulaciju u vlasištu, što može smanjiti dotok hranjivih materija i kiseonika do folikula dlake.
Takođe, pušenje i izloženost određenim hemikalijama mogu negativno uticati na zdravlje folikula kose i doprineti ranijoj pojavi sedih vlasi.
Određena zdravstvena stanja, kao što su poremećaji štitne žlezde ili vitiligo (autoimuna bolest koja dovodi do gubitka pigmenta u koži i kosi), mogu dovesti do toga da osoba ranije posedi.
Prekomerna izloženost UV zračenju takođe može oštetiti kožu i kosu, što može uticati na proizvodnju melanina u folikulama dlake.
Osim toga, nedostatak određenih hranjivih sastojaka, kao što su vitamini B12 i B9 (folna kiselina), može uticati na zdravlje kose i potencijalno ubrzati proces pojave sedih.
Svi ovi faktori zajedno mogu uticati na individualni tempo pojavljivanja sedih vlasi kod različitih ljudi.
Da li se ovaj proces može sprečiti ili usporiti?
Trenutno ne postoji nikakav način da se proces pojavljivanja sedih vlasi uspori ili spreči. Međutim, zdrav način života, koji uključuje balansiranu ishranu bogatu vitaminima i mineralima, zaštitu od štetnog UV zračenja, redovnu fizičku aktivnost i upravljanje stresom, može pomoći u očuvanju zdravlja kose i vlasišta.
Proces pojavljivanja sede kose je složen fenomen u kome se prepliću genetika, starenje, životni stil i drugi faktori. Razumevanje ovog procesa može pomoći ljudima da bolje brinu o zdravlju svoje kose, ali i da prihvate prirodne promene koje dolaze sa godinama. Zapamtite, ukoliko je zdrava, i seda kosa je prelepa kosa!
