Tuberkuloza: Jedna od najraširenijih infektivnih bolesti na svetu

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležava se 24. marta svake godine, kako bi se podigla svest o ovoj bolesti i nastojanjima da se okonča globalna epidemija.

Verovali ili ne, ali tuberkuloza je jedna od najraširenijih zaraznih bolesti u svetu i smatra se da se njome svake godine zarazi oko 10 miliona ljudi.

Međutim, veoma je važno da znate da je tuberkuloza izlečiva i preventabilna. Upravo zbog toga vam savetujemo da pročitate naš današnji tekst i saznate sve što je potrebno o ovoj bolesti.

Šta je tuberkuloza i kako nastaje?

Tuberkuloza ili sušica (TB ili TBC) je infektivna bolest koju uzrokuju mnogi sojevi bakterija, a u najvećem broju slučajeva to je Mycobacterium tuberculosis, poznatiji kao Kohov bacil. Ova bakterija najčešće napada pluća, ali može zahvatiti i druge organe kao što su bubrezi, kičma, mozak ili limfni čvorovi.

Nastanak tuberkuloze je kompleksan proces koji obuhvata nekoliko ključnih faza:

Infekcija: Infekcija tuberkulozom obično počinje kada zaražena osoba izbaci bakterije u vazduh prilikom kašljanja ili kijanja, a zdrava osoba udahne te bakterije. Bakterije zatim dospevaju u pluća i počinju da se razmnožavaju u alveolama, malim vazdušnim kesicama u plućima.
Formiranje granuloma: Imuni sistem reaguje na prisustvo bakterija, što može dovesti do formiranja granuloma, tj. nakupina imunih ćelija. Granulomi se formiraju kako bi se izolovale bakterije i sprečilo njihovo širenje u organizmu. Međutim, bakterije često ostaju aktivne unutar granuloma.
Latentna tuberkuloza: U nekim slučajevima, imuni sistem može kontrolisati infekciju, što dovodi do latentne tuberkuloze. Tokom ove faze, osoba ne pokazuje simptome bolesti i nije zarazna, ali bakterije ostaju prisutne u organizmu.
Aktivna tuberkuloza: Kod nekih ljudi, latentna infekcija može postati aktivna. To se obično dešava kada imuni sistem oslabi, što može biti uzrokovano faktorima kao što su HIV/AIDS, nelečeni dijabetes, loša ishrana ili upotreba imunosupresivnih lekova. Aktivna tuberkuloza može izazvati ozbiljne simptome kao što su dugoročni kašalj, groznica, noćno znojenje, gubitak telesne težine, umor itd.

Nastanak tuberkuloze je kompleksan proces koji uključuje interakciju između bakterije, domaćina i okoline. Razumevanje ovih mehanizama ključno je za razvoj efikasnih strategija prevencije, dijagnostike i lečenja ove bolesti.

Simptomi i lečenje

Simptomi tuberkuloze mogu varirati u zavisnosti od toga da li je osoba zaražena latentnom infekcijom ili se razvila aktivna bolest. Naime, latentna infekcija obično ne izaziva nikakve simptome, dok se kod aktivne tuberkuloze mogu se pojaviti sledeći simptomi:

Dugotrajni kašalj. Kašalj koji traje duže od tri nedelje je jedan od najčešćih simptoma tuberkuloze.
Iskašljavanje krvi. Krvavi ispljuvak može biti znak oštećenja pluća koje uzrokuje tuberkuloza.
Bol u grudima. Bol u grudima može se pojaviti zbog oštećenja tkiva pluća.
Povećano znojenje tokom noći. Intenzivno znojenje tokom noći, koje može biti praćeno groznicom, može biti znak aktivne tuberkuloze.
Gubitak kilograma. Gubitak kilograma koji nije povezan sa dijetom ili vežbanjem može biti znak neke ozbiljne bolesti, uključujući tuberkulozu.
Umor i slabost. Osjećaj opšte slabosti i umora može biti prisutan kod osoba sa aktivnom tuberkulozom.
Groznica. Groznica koja se povremeno javlja, takođe može biti znak aktivne tuberkuloze.

Važno je napomenuti da simptomi tuberkuloze mogu biti blagi i nejasni, posebno u ranim stadijumima bolesti. Uvek se preporučuje da osoba koja sumnja na tuberkulozu potraži medicinsku pomoć radi pravilne dijagnoze i lečenja.

Tuberkuloza se uspešno leči antibioticima, odnosno antituberkuloticima. Lečenje obično traje najmanje šest meseci i može uključivati kombinaciju više različitih antibiotika. Najvažnije je da se osoba koja je zaražena tuberkulozom pridržava propisanog režima lečenja i uzima antibiotike u skladu sa uputstvima lekara.

Najčešće korišćeni antibiotici za lečenje tuberkuloze uključuju:

Izoniazid
Rifampicin
Pirazinamid
Etambutol
Streptomicin

U nekim slučajevima, kada se pojave rezistentni oblici tuberkuloze, kao što je multirezistentna tuberkuloza (MDR-TB), lečenje može biti složenije i duže trajati. Kod MDR-TB, bakterije su otporne na dva najefikasnija leka (izoniazid i rifampicin), pa je potrebno koristiti drugačije antibiotike.

Uz lečenje antibioticima, važno je da osoba koja boluje od tuberkuloze vodi računa o svom zdravlju, jača imunitet, prati uputstva lekara i redovno obavlja kontrole tokom terapije.

Preventivne mere zaštite

Preduzimanje mera zaštite od tuberkuloze je najvažniji faktor u prevenciji širenja ove infektivne bolesti. Ovo su najvažnije mere:

Prva i najvažnija je vakcinacija. U nekim zemljama je vakcina Bacille Calmette-Guérin (BCG) obavezna kao preventivna mera zaštite od tuberkuloze. Iako ova vakcina nije 100% efikasna u sprečavanju svih oblika tuberkuloze, može itekako pomoći u tome da oblik bolesti koji se razvije bude slabijeg intenziteta, naročito kod dece.

Osim vakcinacije, rano otkrivanje i lečenje osoba zaraženih tuberkulozom ključno je za sprečavanje širenja bolesti. Redovno testiranje osoba izloženih riziku i osoba sa simptomima tuberkuloze omogućava brzo identifikovanje infekcije i pravovremeno lečenje.

Edukacija o pravilnoj higijeni može smanjiti širenje tuberkuloznih bakterija. Osobe koje su zaražene tuberkulozom trebalo bi da nose maske kako bi sprečile širenje bakterija kada kašlju ili kijaju.

Dobro provetravanje prostorija smanjuje koncentraciju tuberkuloznih bakterija u vazduhu, što može smanjiti rizik od infekcije.

Edukacija javnosti o tome kako se tuberkuloza prenosi i koje su preventivne mere zaštite veoma je važna za podizanje svesti i smanjenje stigme u vezi sa ovom bolesti. Informisani pojedinci imaju veće šanse da prepoznaju simptome i zatraže pomoć na vreme.

Održavanje jakog imunološkog sistema, izbegavanje pušenja i ograničavanje izloženosti faktorima koji mogu oslabiti imunitet, takođe može smanjiti rizik od razvoja tuberkuloze.

Primena standardnih protokola prevencije infekcija, kao što su nošenje maski i dezinfekcija ruku, radnih površina itd., važna je u sprečavanju širenja tuberkuloze u zdravstvenim ustanovama.

Tuberkuloza u brojkama

Pored svega navedenog, smatramo da je korisno i da budete upoznati sa nekim konkretnim podacima u vezi sa tuberkulozom, do kojih je došla Svetska zdravstvena organizacija (SZO):

U većini slučajeva, ova bolest je asimptomatska i latentna, ali u jednom od oko deset slučajeva napreduje u aktivnu bolest. Oko 5–10% ljudi zaraženih tuberkulozom na kraju će razviti simptome i bolest TB.
Nelečena tuberkuloza dovodi do smrti kod više od 50% bolesnika.
U 2022. godini, ukupno 1,3 miliona ljudi je umrlo od tuberkuloze (uključujući 167 000 osoba sa HIV-om). Globalno gledano, tuberkuloza je drugi najveći uzročnik smrti od infektivnih bolesti, odmah nakon COVID-19 (ispred HIV-a i AIDS-a).
U 2022. godini, procenjeno je da se 10,6 miliona ljudi razbolelo od tuberkuloze širom sveta, uključujući 5,8 miliona muškaraca, 3,5 miliona žena i 1,3 miliona dece.
Multirezistentna tuberkuloza (MDR-TB) ostaje veliki problem i pretnja zdravstvenoj sigurnosti. Samo oko 2 od 5 osoba sa multirezistentnom TB je dobilo pristup lečenju u 2022. godini.
Globalni napori u borbi protiv tuberkuloze spasili su oko 75 miliona života od 2000. godine do danas.
Potrebno je 13 milijardi dolara godišnje za prevenciju, dijagnostikovanje, lečenje i negu obolelih od tuberkuloze kako bi se postigli globalni ciljevi dogovoreni na sednici UN-a 2018. godine.
Okončanje epidemije tuberkuloze do 2030. godine jedan je od zdravstvenih razvojnih ciljeva Ujedinjenih nacija.

Dakle, tuberkuloza je globalni izazov sa ozbiljnim posledicama, ali je istovremeno i bolest koja se može uspešno lečiti i čije širenje se može kontrolisati ukoliko smo svi na pravi način informisani o njoj.

Stoga, razgovarajte sa bližnjima, širite svest o ovoj bolesti i doprinesite zajedničkom cilju globalne borbe.