Koliko je voda iz plastičnih boca zaista kontaminirana?

Avatar photo
plasticne flase toksicnost

Okruženi smo upozorenjima o štetnosti plastike i njenom razornom uticaju na okolinu, ali koliko smo zaista svesni negativnih posledica koje konzumacija vode iz plastične ambalaže ima po naše sopstveno zdravlje? Najnovija istraživanja otkrivaju da je konzumacija vode iz plastičnih bočica jako štetna. Naime, ova voda može biti kontaminirana česticama mikroplastike i do 100 puta više nego što smo pretpostavljali.

Od čega su napravljene plastične boce?

Većina plastičnih boca iz kojih pijemo vodu proizvodi se od polietilena tereftalata (PET/PETE), koji je lagan, transparentan i izuzetno prilagodljiv materijal. Ova vrsta plastike često se koristi zbog svoje izdržljivosti i otpornosti i predviđena je za jednokratnu upotrebu. Međutim, problem je u tome što ova vrsta plastike ispušta štetna jedinjenja, kao i čestice mikroplastike, ukoliko se ne transportuje adekvatno i biva izložena visokim temperaturama, ukoliko postoje ogrebotine na ambalaži ili se koristi više puta. Otpuštanje bisfenola A (BPA), ftalata i drugih potencijalno štetnih materija iz plastike u vodu, postalo je predmet ozbiljne zabrinutosti.

Koja hemijska jedinjenja dospevaju u vodu koju pijemo?

plasticne boce stetnosti

Mnoga štetna hemijska jedinjenja mogu dospeti iz plastike u vodu. Neka od najvažnijih su bisfenol A, ftalati (među kojima je najvažnije pomenuti Di-etil-heksil-ftalat (DEHP)), antimon (Sb) i usporivači gorenja. Sva ova jedinjenja su izuzetno štetna po zdravlje ljudi. Pored njih, u vodu koja se nalazi u plastičnoj ambalaži dospevaju i velike količine mikro i nanočestica plastike.

Koliko je voda u plastičnim bocama zaista kontaminirana?

Najnovija istraživanja ukazuju na to da je problem mnogo veći nego što smo pretpostavljali. Naime, u proseku, jedan litar vode iz plastične boce sadrži oko 240.000 čestica plastike, od kojih je čak 90% u formi nanoplastike. Ove brojke su deset do stotinu puta veće od ranijih procena.

Ovo istraživanje je takođe identifikovalo različite vrste plastike prisutne u vodi, uključujući PET, PE, PA, PP, PS i PVC. Ova raznolikost ukazuje na različite izvore kontaminacije, uključujući same boce, ali i procese tretmana vode.

Koncentracija ftalata, bisfenola A (BPA) i antimona u vodi iz plastične flaše može značajno varirati i zavisi od faktora kao što su vrsta plastike, uslovi skladištenja, uslovi transporta itd. Koncentracija ovih jedinjenja može biti značajno povećana ukoliko je flaša izložena visokim temperaturama, poput dugotrajnog izlaganja suncu.

Kako ovo utiče na zdravlje ljudi?

flase za vodu

Možda te zanima
odeca reciklaza

Kada je u pitanju uticaj na zdravlje, mikroplastika može izazvati niz problema, uključujući hormonalne disbalanse, kao i brojne probleme sa reproduktivnim, imunološkim i sistemom za varenje.

Određeni aditivi i hemijske supstance koje plastika otpušta, poput bisfenola A (BPA), takođe su povezani sa nizom zdravstvenih problema, uključujući negativne efekte na plodnost, razvoj embriona i povećan rizik od neurodegenerativnih bolesti. DEHP je endokrini disruptor i ima trajna štetna dejstva na reproduktivnu funkciju. Izloženost ovom jedinjenju tokom trudnoće remeti rast i razvoj ploda, što rezultira većim stopama novorođenih beba male težine, prevremenim porođajem, gubitkom fetusa i hipertrofijom nadbubrežnih žlezda.

Šta poduzeti?

Da bismo smanjili rizik od kontaminacije, nužno je preispitati naše svakodnevne navike i smanjiti upotrebu jednokratnih plastičnih boca. Alternativna rešenja poput staklenih, metalnih ili boca od drugih materijala koji nisu podložni razgradnji trebala bi postati vaš svakodnevni izbor.

Osim toga, širenje svesti o odgovornom odlaganju plastike, pravilnom transportu i recikliranju doprinosi zajedničkoj borbi za zdravlje ljudi i očuvanje životne sredine. Edukacija o rizicima i promovisanje održivih izbora ključni su koraci ka rešavanju ovog ozbiljnog globalnog problema.

© 2023, sva prava zadržava ZdraviJa magazin.

Povratak na vrh