Zašto su nam zubi ponekad tako osetljivi?

Da li ste ikada osetili bol ili nelagodu nakon konzumiranja sladoleda ili kašike vruće supe? Ukoliko jeste, niste jedini. Iako bol izazvana vrućom ili hladnom hranom može biti znak kvara, to se takođe često dešava ljudima koji imaju izuzetno osetljive zube.

Šta je zubna senzitivnost i zbog čega se javlja?

Senzitivnost ili takozvana preosetljivost zuba je bol ili osećaj nelagode u zubima, koja je odgovor na određene stimuluse, kao što su visoke ili niske temperature hrane ili pića.

Ovo može biti privremeni ili hronični problem i može uticati na jedan zub, nekoliko zuba ili sve zube.

Zubna senzitivnosti može biti uzrokovana raznim faktorima, a najčešće se radi o prisustvu karijesa, istrošenoj zubnoj gleđi, povlačenju ili bolesti zubnog mesa, te napuknutom zubu ili zubima.

Kada se javlja ovaj osećaj nelagode?

Bol ili nelagoda u zubima se najčešće javlja:

Kada konzumiramo vruću hranu ili piće;
Kada konzumiramo hladnu hranu ili piće;
Kada konzumiramo slatku hranu ili piće;
Kada konzumiramo kiselu hranu ili piće;
Kada su zubi izloženi hladnom vazduhu;
Kada su zubi izloženi hladnoj vodi, naročito tokom svakodnevnog pranja zuba;
Kada zube peremo pretvrdim i grubim četkicama;
Kada koristimo jako sredstvo za ispiranje usne duplje.

Simptomi mogu doći i nestati tokom vremena, ponekad i bez očiglednog razloga. Bolovi mogu biti blagi, ali ponekad čak i veoma intenzivni.

Šta izaziva osetljivost zuba?

Postoji nekoliko faktora koji mogu doprineti osetljivosti zuba, od prirodne predispozicije do određenih medicinskih stanja i životnih navika.

1. Prirodna predispozicija

Neki ljudi prirodno imaju tanju zubnu gleđ, što može učiniti njihove zube osetljivijima. Gleđ je najtvrđi deo zuba i služi kao zaštitni sloj. Kada je gleđ tanja, unutrašnji slojevi zuba, kao što je dentin, postaju izloženiji i osetljiviji na spoljašnje uticaje.

2. Oštećenje zubne gleđi

Postoje brojni faktori koji mogu uzrokovati oštećenje zubne gleđi:

Grubo pranje zuba: Korišćenje četkica sa tvrdim vlaknima i primena prevelikog pritiska prilikom pranja zuba može erodirati zubnu gleđ.
Korišćenje neadekvatnih četkica za zube: Grube četkice mogu doprineti abraziji gleđi.
Škrgutanje zubima: Noćno škrgutanje zubima (bruksizam) može značajno oštetiti zubnu gleđ i dovesti do osetljivosti.
Kisela hrana i pića: Redovna konzumacija kisele hrane i pića može uzrokovati hemijsku eroziju zubne gleđi. Ovo uključuje agrume, gazirane napitke i sirće.

3. Gastroezofagealni refluks (GERD) i povraćanje

Gastroezofagealni refluks (GERD) može uzrokovati povratak želučane kiseline u jednjak, a ponekad i u usta, što može erodirati zubnu gleđ.
Slični efekti mogu se javiti kod stanja koja uzrokuju učestalo povraćanje, kao što su gastropareza i bulimija. U oba slučaja, kiselina iz želuca dolazi u kontakt sa zubima i nagriza njihovu površinu.

4. Dentalni Problemi

Karijes: Prisustvo karijesa može uzrokovati osetljivost zuba, jer karijes uništava zaštitni sloj gleđi i izlaže dentin.
Povlačenje zubnog mesa: Kada se zubno meso povuče, koren zuba, koji nije zaštićen, postaje izložen i osetljiv na spoljašnje uticaje.
Bolesti zubnog mesa: Upale i infekcije zubnog mesa (gingivitis i parodontitis) mogu uzrokovati povlačenje zubnog mesa i izlaganje korena zuba, što dovodi do osetljivosti.
Gubitak zuba ili oštećenja: Nedostatak zuba, kao i slomljeni ili pokvareni zubi mogu učiniti preostale zube izloženim spoljašnjim faktorima, što uzrokuje osetljivost.
Stomatološki zahvati: Nakon stomatoloških pregleda ili intervencija, zubi mogu biti privremeno osetljivi. Ova osetljivost je obično ograničena na zub ili zube koji su bili podvrgnuti zahvatu i obično nestaje nakon nekoliko dana.

Dijagnostifikovanje osetljivosti zuba

Ako prvi put doživljavate osetljivost zuba, važno je da se konsultujete sa svojim stomatologom koji će sprovesti detaljan pregled kako bi identifikovao potencijalne uzroke osetljivosti.

Ovaj pregled može uključivati:

Vizuelni pregled: Stomatolog će pregledati zube i desni kako bi identifikovao znakove karijesa, labavih plombi, povlačenja desni ili drugih vidljivih problema.
Rendgenske snimke: Rendgenski snimci mogu pomoći u otkrivanju skrivenih problema kao što su karijes između zuba, apscesi ili oštećenja korena zuba.
Test osetljivosti: Stomatolog može primeniti različite stimulanse, kao što su vazduh ili hladna voda, kako bi utvrdio stepen i lokaciju osetljivosti.

Tretmani i lečenje

Ako su vaši zubi blago i povremeno osetljivi, promene u svakodnevnoj oralnoj higijeni mogu značajno pomoći. Najčešće se preporučuju sledeći tretmani:

Zubne paste za osetljive zube: Koristite zubnu pastu specijalno formulisanu za osetljive zube. Ove paste sadrže desenzibilizujuće sastojke koji pomažu u blokiranju signala bola do nerva zuba.
Sredstva za ispiranje usta bez alkohola: Alkohol u sredstvima za ispiranje usta može iritirati osetljive zube. Birajte proizvode bez alkohola kako biste smanjili iritaciju.
Mekane četkice za zube: Korišćenje četkica sa mekanim vlaknima i nežno pranje zuba može sprečiti dalju eroziju gleđi i smanjiti osetljivost.

Promene biste trebali primetiti već nakon jedne nedelje.

Profesionalni tretmani

Ako kućni tretmani ne daju rezultate, stomatolog može preporučiti neke od sledećih tretmana:

Fluoridni gel: Primena fluoridnog gela ili laka može pomoći u jačanju gleđi i smanjenju osetljivosti zuba.
Sredstva za desenzibilizaciju: Stomatolog može naneti specijalne preparate za desenzibilizaciju na izložene delove zuba kako bi smanjio bol i osetljivost.
Plombe ili krunice: U slučajevima gde je osetljivost uzrokovana karijesom ili oštećenjem zuba, stomatolog može preporučiti postavljanje plombi ili krunica kako bi se zaštitio zub.

Lečenje stanja koja uzrokuju osetljivost

Ako je osetljivost zuba rezultat nekih zdravstvenih problema, neophodno je tretirati ta stanja.

GERD – Lečenje gastroezofagealnog refluksa može uključivati lekove za smanjenje kiseline i promene u ishrani.
Bulimija – Lečenje bulimije zahteva multidisciplinarni pristup, uključujući rad sa psihijatrom kako bi se kontrolisalo povraćanje i smanjila erozija zuba.
Bolesti desni – Upale i povlačenje desni mogu se tretirati poboljšanom oralnom higijenom, profesionalnim čišćenjem zuba i, u ozbiljnim slučajevima, hirurškim zahvatima kao što je presađivanje tkiva.
Prevencija škrgutanja zubima – Smanjenje stresa i izbegavanje kofeina pre spavanja može pomoći u regulisanju noćnog škrgutanja zubima (bruksizma). Ako ove mere nisu efikasne, stomatolog može preporučiti korišćenje noćnog štitnika za zube.

Kada posetiti stomatologa

Ukoliko primetite neki od ovih simptoma, savetujemo vam da što pre posetite stomatologa:

Bol u zubima koja se javlja bez očiglednog razloga;
Osetljivost lokalizovana na jedan zub;
Promena boje zuba;
Bol prilikom zagriza ili žvakanja.

Redovne posete stomatologu i pravovremeno reagovanje na simptome ključni su za održavanje oralnog zdravlja i sprečavanje komplikacija povezanih sa osetljivošću zuba.