Kako rodna ravnopravnost može pomoći u borbi protiv siromaštva?

Prema podacima Svetske banke za 2022. godinu, oko 682 miliona ljudi (8,5% svetske populacije) živi u ekstremnom siromaštvu. Pored brojnih izazova sa kojima se suočava moderno društvo, ovo je jedan od najtežih.

Siromaštvo predstavlja nemogućnost zadovoljavanja osnovnih ljudskih potreba, odnosno nedostatak materijalnih sredstava koja su neophodna za održavanje života i zdravlja pojedinca. Ekstremno siromaštvo znači da osoba ne može sebi da priušti čistu vodu za piće, barem jedan obrok u danu, odeću, obuću, a najčešće ni krov nad glavom.

Prema podacima UN-a, među osobama koje se suočavaju sa ekstremnim siromaštvom, više je žena nego muškaraca. Trenutno, više od 10% žena širom sveta živi sa manje od 2,15 dolara dnevno. Prognoze su takve da se smatra da će čak 342 miliona žena (8%) nastaviti da živi u ekstremnom siromaštvu do 2030. godine.

Brojne međunarodne i lokalne organizacije i inicijative se godinama bore protiv siromaštva govoreći o važnosti rodne ravnopravnosti. Upravo danas, 8. marta, prigodno je razmotriti kako rodna ravnopravnost može da bude moćno oružje u borbi protiv siromaštva širom sveta i alat za izgradnju održivog društva.

Rodna neravnopravnost i siromaštvo

U globalnom kontekstu, žene čine veći deo populacije koja živi u siromaštvu, a ovo stanje proističe iz duboko ukorenjenih problema rodne nejednakosti.

Kao što smo već naveli, više od 10% žena živi u ekstremnom siromaštvu, sa primanjima manjim od 2,15 dolara dnevno. Različiti faktori doprinose ovom problemu, a neki od njih su:

• Diskriminacija žena na radnom mestu. Žene se često suočavaju sa diskriminacijom na radnom mestu, što se ogleda u nižim platama u odnosu na muške kolege, ograničenim mogućnostima napredovanja, kao i nepravednim uslovima rada.
• Ograničen pristup obrazovanju, socijalnoj zaštiti, novcu i drugim resursima. Ženama je često ograničen pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, ali i finansijskim sredstvima. Ovo ograničava njihove mogućnosti za profesionalni razvoj i izgradnju finansijske nezavisnosti i onemogućava stvaranje boljih uslova za život.
• Stereotipi o rodnim ulogama. Duboko ukorenjeni stereotipi o rodnim ulogama često sputavaju žene u obrazovanju i profesionalnom razvoju.
• Nedovoljna zastupljenost u procesima donošenja odluka. Odsustvo žena u procesima donošenja odluka (u okviru porodice, na poslu, u državnim administracijama itd.) često vodi ka neadekvatnom zastupanju njihovih interesa.
• Neplaćeni rad. Žene nose najveći deo odgovornosti za neplaćeni rad u domaćinstvu, uključujući brigu o deci i starijima, što može da im oteža aktivno učešće na tržištu rada.

Rodna ravnopravnost kao moćan alat u borbi protiv siromaštva

Rodna ravnopravnost nije samo pitanje pravednosti, već i važan faktor u borbi za suzbijanje siromaštva i održivi razvoj društva.
Osiguravanjem jednakih prilika i učešća u donošenju odluka za sve članove društva, stvaraju se zdravije i pravednije ekonomije. Žene, kada im se pruži jednak pristup resursima i prilikama, postaju ne samo agensi sopstvenog napretka, već i pokretači razvoja društva u celini.

Globalna borba protiv ženskog siromaštva zahteva usklađivanje politika, promene kulturnih normi i jačanje ekonomske i obrazovne podrške ženama. Uz ove napore, moguće je stvoriti društvo u kojem je siromaštvo manje zastupljeno, a rodna ravnopravnost temelj održivog razvoja.

Veće prisustvo žena na tržištu rada, pravedni uslovi rada, valorizacija neplaćenog rada, inkluzija žena u sve sfere tržišta rada, borba protiv rodno zasnovanog nasilja, jednaka prava na obrazovanje i pristup resursima, samo su neki od segmenata borbe za ekonomsko osnaživanje žena.

Bolji uslovi rada, socijalna i pravna zaštita

Veće stope ženske radne snage mogu pokrenuti ekonomski rast, međutim, nije dovoljno da žene rade, nego je potrebno i obezbediti im fer uslove rada, platu koja nije niža od plate njihovih muških kolega i mogućnost napredovanja.

Osim toga, veoma je važno i da žene imaju socijalnu i pravnu zaštitu. Naime, samo 26% žena na globalnom nivou ima adekvatnu socijalnu zaštitu, a nedostatak podrške je očigledan.

Diskriminacija na radnom mestu zadržava mnoge žene na slabo plaćenim pozicijama. Prema Međunarodnoj organizaciji rada, žene su najdiskriminisanija grupa na radnom mestu, suočavajuči se sa najvećim stopama seksualnog nasilja i uznemiravanja.

Omogućavanje pristupa formalnim poslovima sa poštenim uslovima rada i programima socijalne zaštite, kao što su zdravstvena zaštita, penzioni sistemi koji priznaju neplaćeni rad u domaćinstvu i puna zaštita tokom porodiljskog odsustva, postavlja osnovu za ekonomsku osnaženost žena i ekonomski napredak društva u celini.

Valorizacija neplaćenog rada

Žene nose veći teret neplaćenog rada koji podrazumeva brigu o deci i starijima i obavljanje poslova u kući, provodeći 2,8 puta više vremena radeći neplaćene aktivnosti u odnosu na muškarce. Kao rezultat toga, žene i devojke imaju manje vremena i prilika za pristup obrazovanju i plaćenom radu, ili za učešće u društvenom i političkom životu. To ih čini siromašnijim od muškaraca.

Investiranje u vrtiće, dnevne boravke za decu i ustanove za brigu i negu starijih lica, moglo bi da pomogne ženama da nose manji teret brige i neplaćenih poslova, a i doprinelo bi otvaranju novih radnih mesta.

Možda te zanima

7 email trikova koje koriste uspešne žene

Dobar primer je primer Kazahstana, gde se svim majkama, bilo da su zaposlene ili nezaposlene, briga o detetu plaća. Ranije se plaćalo do detetove prve godine, a 2023. odlučeno je da se plaća još pola godine (ukupno godinu i po). Ovo je pozitivan pomak u valorizaciji neplaćenog rada, podršci roditeljima i borbi protiv siromaštva.

Uključivanje žena u nove projekte

Inkluzivne ekonomske strategije su važne u borbi protiv siromaštva jer prepoznaju značaj uključivanja svih članova društva u ekonomske sisteme. Na ovaj način se stvaraju društva koja bolje koriste svoje ljudske resurse i donose dugoročne benefite svima.

Primer ovakve strategije je projekat DESFERS u Sahelu (Senegal, Mali i Niger), koji podržava žene u prelasku sa neformalnih poslova na karijere u sektoru obnovljivih izvora energije. Naime, žene su i dalje nedovoljno zastupljene u sektoru održive energije, gde im pripada samo 31% radnih mesta. Ova neravnoteža je posebno izražena na globalnom jugu.

Dakle, u okviru ovog projekta ženama je omogućena obuka, finansijska podrška i poslovne prilike. Projekat podržava 4500 ženskih preduzetnica, obučava 7000 žena i olakšava pristup obnovljivoj energiji i finansijama za 21000 žena.

Borba protiv rodno zasnovanog nasilja

Još jedan važan segment ženske borbe i suzbijanja siromaštva je borba protiv rodno zasnovanog nasilja.

Nasilje zasnovano na rodu predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava koje pogađa jednu od tri žene širom sveta. Borba protiv nasilja prema ženama ključna je za stvaranje stabilnih društava, rodno osveštenih ekonomija i borbu protiv siromaštva.

Dakle, na osnovu svega što smo naveli u današnjem tekstu, jasno je da u središtu borbe protiv siromaštva stoji rodna ravnopravnost kao ključna komponenta održivog razvoja.

Unapređenjem ženskog učešća na tržištu rada, obezbeđivanjem socijalne i pravne zaštite, valorizacijom ženskog neplaćenog rada, jednakim pristupom obrazovanju i mogućnostima napredovanja za sve, inkluzivnim strategijama ekonomskog razvoja i borbom protiv rodno zasnovanog nasilja, možemo stvoriti društvo koje je pravednije, održivije i ekonomski snažnije.
Srećan vam 8. Mart!