Ko je bila Vera Šnajder? Danas slavimo Međunarodni dan žena i devojaka u nauci!
Svake godine, 11. februara obeležava se Međunarodni dan žena i devojaka u nauci.
Ovu inicijativu pokrenuo je UN i ima za cilj isticanje doprinosa žena u oblasti nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM), kao i podizanje svesti o rodnoj diskriminaciji sa kojom se žene koje se bave naukom suočavaju.
Uprkos značajnom napretku u poslednjim decenijama, žene i dalje čine manjinu u svetu nauke. Samo 33 odsto istraživača širom sveta su žene, a ovaj broj dodatno opada kada se radi o liderskim pozicijama. Žene koje se bave naukom često imaju kraće karijere, sporije napreduju i imaju manje prihode u odnosu na njihove muške kolege.
Kako bismo obeležili ovaj važan datum i ukazali na veliki doprinos žena nauci na našim prostorima, današnji tekst posvećujemo naučnici Veri Popović Šnajder.
Ko je bila Vera Popović Šnajder?
Vera Popović Šnajder (1904-1976) bila je prva bosanskohercegovačka matematičarka i prva dekanesa u Jugoslaviji. Rođena je Reljevu, osnovnu školu i gimnaziju završila u Sarajevu 1922. godine, a zatim se upisala na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, na odsek za teorijsku i primenjenu matematiku i eksperimentalnu fiziku. Diplomirala je 1928. godine, a 1929. se zaposlila kao nastavnica u Ženskoj gimnaziji u Sarajevu.
Iste godine, Vera je dobila stipendiju francuske vlade i otišla na stručno usavršavanje u Pariz, na poznati Institut Henri Poincaré. Njen istraživački rad na ovom institutu nije prošao nezapaženo, pa je dobila mesto honorarnog saradnika Laboratorije za hidrodinamiku na Sorboni. U Parizu je objavila svoj prvi naučni rad u oblasti matematike.
Po čemu je postala značajna i šta je sve radila?
Nakon usavršavanja u Parizu, vratila sa u Sarajevo, gde se ponovo zaposlila kao profesorica u Ženskoj gimnaziji, a od 1945. bila je direktorica ove škole. Njen suprug, Marcel Šnajder, profesor filozofije i matematike, stradao je početkom Drugog svetskog rata.
Godine 1946. počela je da radi kao profesorica u Višoj pedagoškoj školi u Sarajevu, a naredne godine postala savetnica u Ministarstvu prosvete.
Učestvovala je u osnivanju Filozofskog fakulteta u Sarajevu, a imala je istaknutu ulogu i u formiranju Katedre za matematiku (kasnije Odsek za matematiku na PMF-u), na kojoj je radila kao profesorica. Predavala je diferencijalnu geometriju, racionalnu matematiku i linearnu algebru.
Njeno istraživanje bilo je usmereno na proučavanje Riemannove i Finslerove geometrije u klasičnoj mehanici i davanje geometrijske interpretacije integralnim načelima klasične mehanike. Objavila je mnoge značajne naučne radove.
Većinu svog života Vera je posvetila radu na Odseku za matematiku. Doprinela je jačanju veza sa regionalnim i internacionalnim naučnim institucijama, promovisala nauku i nesebično pomagala mladim naučnicima u njihovom ličnom i profesionalnom razvoju.
Godine 1951. izabrana je za dekanesu Filozofskog fakulteta u Sarajevu i na taj način ušla u istoriju kao prva žena dekan u Jugoslaviji.
Bila je istaknuta članica mnogih važnih institucija i komisija:
- članica Univezitetskog veća,
- članica Veća za prosvetu BiH,
- predsednica Komisije Veća Narodne biblioteke,
- članica Komisije za davanje zvanja naučnih saradnika,
- predsednica Društva matematičara, fizičara i astronoma BiH,
- predsednica Komisije za polaganje profesorskih ispita itd.
U njenu čast, u Bosni i Hercegovini se svake godine dodeljuje Nagrada Vera Šnajder. Ova nagrada podrazumeva finansijsku pomoć izuzetnim studenticama prirodnih i tehničkih nauka.
Vera Šnajder dala je izuzetan doprinos razvoju nauke i obrazovanja u Bosni i Hercegovini i celoj Jugoslaviji, hrabro se boreći za svoje ideale i nesebično deleći svoje znanje i iskustva. Zbog toga je važno i danas se sećati i pominjati ovu neverovatnu ženu.
Izvor: www.bhfuturesfoundation.org
