Pogledali smo sve filmove nominovane za Oskara. Evo šta treba da znate…

Avatar photo
dodjela oskara 2024

Davne 1929. godine, prvi put je dodeljena nagrada Nagrada Američke filmske akademije, poznatija kao Oskar. I dan danas se ova prestižna nagrada dodeljuje za izuzetna ostvarenja u filmskoj industriji. Mnogi smatraju da se radi o najznačajnijoj nagradi u svetu filma, a ni oni koji ne misle tako, ne mogu da joj ospore popularnost.

Ove godine, dodela će biti održana 10. marta i svi jedva čekamo da vidimo ko će biti pobednici. U međuvremenu, osvrnućemo se na filmove koji su u konkurenciji za najbolji film godine i o svakom napisati pokoju reč.

Kategorija najbolji film

U ovogodišnjoj konkurenciji za najbolji film nije bilo prevelikih iznenađenja. S obzirom na ogroman komercijalni uspeh filmova Barbie i Oppenheimer, bilo je očekivano da ova dva filma budu nominovana. Pored njih, tu je film Killers of The Flower Moon, koji je režirao legendarni Martin Skorseze, Poor Things, Jorgosa Lantimosa i Anatomy of a Fall, film koji je dobio Zlatnu palmu u Kanu (sva tri očekivano u trci za Oskara). Ostali filmovi možda nisu favoriti, ali su se s pravom našli u ovom prestižnom društvu.

AMERICAN FICTION

Režija: Cord Jefferson

Ovaj film je zapravo adaptacija romana Erasure autora Persivala Evereta, koji je objavljen 2001. godine. Radnja filma prati Telonijusa Elisona Monka, sredovečnog crnog profesora humanistike, koji nije baš omiljen među studentima i kolegama sa fakulteta. On je autor mnogih intelektualno zahtevnih i komercijalno neuspešnih romana zasnovanih na klasičnim mitovima. Depresivan zbog svoje karijere i finansijskih briga, Monk čita novi roman autorke Sintare Golden (koju prezire), naslova We’s Lives in da Ghetto, koji je doživeo veliki uspeh samo zbog toga što očigledno podilazi svim stereotipima o crncima koje povlašteni belci obožavaju.

Besan, Monk pod pseudonimom piše parodičan roman o nasilju u getu i šalje ga svom agentu, pretpostavljajući da će očigledna neotesanost i ironija otkriti satiričnu nameru. Međutim… njegova namera nije prepoznata i roman koji je trebalo da bude parodija doživljava neočekivan uspeh. Posrnula karijera je ironično spašena licemerjem i apsurdom.

Umesto da vam otkrijemo šta se dalje dešava, otkrićemo vam samo da je Američka fikcija jedan veoma dobar film koji definitivno vredi pogledati! Igra glumaca je sjajna, a ideja o tome kako se klasa, rasa i književni ukus sudaraju jako dobro prikazana. Osim toga, zanimljiva su i rediteljska rešenja kada je u pitanju prenošenje meta-narativa iz romana.

ANATOMY OF A FALL

Režija: Justine Triet

Anatomija pada, cerebralna drama o suđenju za ubistvo, otvara se misterioznom smrću u francuskim Alpima. Preminuli je nadareni pisac po imenu Samuel, a osumnjičena je njegova supruga Sandra, uspešna spisateljica koja liči na svoje okruženje: rezervisana i hladna.

Da li je Sandra ubila svog muža? Film se bavi samo pitanjem, ne i odgovorom.

Autorka filma na neki način poziva publiku da bude moralni sudija jedne prosečne žene, o čijim manama i odnosu sa mužem sluša tokom suđenja. Sandra pije, ali nije alkoholičarka. Distancirana je, ali nije okrutna. Često se svađa sa mužem, ali nije agresor kakvim je opisuje tužilac.

Do kraja filma nije jasno da li je Sandra ubila muža ili ne. Možda nije ni važno, jer film insistira na kontradiktornosti i neobjašnjivosti ljudske prirode, odnosno na činjenici da kada bi bilo ko od nas pred porotom ispričao niz svojih postupaka u odnosu sa drugom osobom, svi bismo bili osuđeni zbog kontradiktornosti i bili proglašeni promišljenim lažljivcima.

Rediteljka priču gradi veoma vešto, ona želi da gledalac odluči o Sandrinoj krivici. Možete poštovati njen izbor, a možete i gunđajući izaći iz prostorije. Sve u svemu, film zaslužuje pohvale, premda je u nekim trenucima spor, Sandra Hiler je maestralna u glavnoj ulozi, atmosfera je onakva kakva bi trebalo da bude (čas napeta, čas mučna), scenario odličan, a iznijansiranost glavnog lika bez premca.

BARBIE

Režija: Greta Gerwig

Film koji je izazvao ubedljivo najviše reakcija ove godine je Barbi. Dok ga neki hvale, drugi mu osporavaju svaku vrednost.

Može li lutka očaravajućeg osmeha i savršenih oblina biti feministička ikona? To je glavno pitanje kojim se bavi Greta Gervig u filmu o najpoznatijoj lutki na svetu. Više od pola veka, Barbi je bila slavljena kao izvor radosti i omiljena igračka devojčica, ali i kritikovana kao instrument toksičnih rodno-specifičnih normi i u neku ruku problematičnih ideala ženstvenosti. Film se upisuje u ovu debatu i slavi Barbi kao ikonu devojčica, devojaka i žena, savršeno sposobnu da bude šta god poželi.

Oni koji nisu pogledali film, treba da ga pogledaju, jer film (pored pomenute feminističke dimenzije) zaista ima šta da ponudi – od neverovatno kreativnih i duhovitih rediteljskih rešenja (poput činjenice da se lutke u Barbilendu kreću kao da ih pomera neka džinovska ruka ili da sve vreme hodaju na prstima), sjajnih kostima i Palm Springs kič estetike 1960-ih, duhovitih replika i odličnih muzičkih sekvenci, do maestralnog Rajana Goslinga koji je još jednom pokazao sav svoj talenat.

THE HOLDOVERS

Režija: Alexander Payne

The Holdovers je (po našem mišljenju) najveće iznenađenje u ovogodišnjoj konkurenciji za Oskara. Radi se o toploj, nežnoj, lepoj i pomalo tužnoj priči čiji kraj možemo predvideti u prvih pet minuta filma.

Film je smešten u 1970. godinu, svesno napravljen tako da izgleda kao film koji su njegovi likovi u to vreme mogli otići pogledati u bioskopu, sa ponekad smešnim, ponekad tužnim dijalozima i melanholičnim ambijentom.

Radnja prati mrzovoljnog profesora u internatu za dečake u Novoj Engleskoj, koji tokom božićnog raspusta ostaje u školi da čuva nekoliko učenika koji nemaju gde drugo da odu. Ubrzo se između njega i jednog od učenika rađa neka vrsta prijateljstva i saučesništva u samoći. Pridružuje im se i glavna školska kuvarica, žena koja je upravo izgubila sina u Vijetnamskom ratu. Lik profesora igra Pol Đamati koji je odličan i koga je uvek zadovoljstvo gledati.

Sve u svemu, lepa i topla priča, ali daleko od ostvarenja koje ćete pamtiti zauvek. Film bi verovatno prošao ispod radara među širom publikom da nije nominovan za Oskara.

KILLERS OF THE FLOWER MOON

Režija: Martin Scorsese

Ovaj film koji traje više od tri sata vredi svake minute provedene ispred ekrana. Skorseze priča priču o tragičnoj sudbini pripadnika plemena Osejdž, koji su ubijeni pod misterioznim okolnostima. Ova tragična eizoda dovela je do opsežne FBI istrage.

Početkom 1920-ih, u gradu Grej Hors, u Oklahomi, novac i moć su neraskidivo povezani. Međutim, ono što je nebično u ovom slučaju je to što se novac ne nalazi u džepovima belaca, već Indijanaca iz plemena Osejdž, koji su otkrili ogromne količine nafte u njihovom rezervatu. U gradu vlada atmosfera zlatne groznice, kamera se vrti u ludom valceru prikazujući svađe radnika koji se bore za posao i ciničnih operatera koji žele da odvoje Osejdž od njihovog bogatstva. A tu je i Ernest. Svež iz vojske i nesposoban za bilo koji posao koji zahteva fizički napor. On se pojavaljuje kod svog prosperitetnog ujaka Hejla, koji shvata da može iskoristiti svog poslušnog nećaka kako bi se domogao novca Indijanaca.

U glavnim ulogama su pouzdani glumački asovi Robert de Niro i Leonardo Dikaprio, čija je igra sjajna. A uz njih briljira i Lili Gladstoun.

MAESTRO

Režija: Bradley Cooper


Film Maestro, koji je napisao i režirao Bredli Kuper, vizuelno je lep, ali u neku ruku nedorečen. Radnja filma prati život Leonarda Bernstajna i njegove supruge Feliše, od 1945. do 1978, istražujući Bernstajnovu biseksualnost i uspon u muzičkom svetu.

Iako film prikazuje Lenijevu složenu karijeru, od privatnih trenutaka sa kolegama do javnih uspeha, kritika ističe da se izbegava suočavanje s kontroverzama koje su obeležile njegov život. Na primer, film uopšte ne prikazuje njegovo političko angažovanje, posebno u kontekstu hladnoratovske ere, pa propušta priliku za kompleksnije sagledavanje Bernstajna kao ličnosti.

Film se takođe suočava s kritikama zbog nedovoljno obrađenog lika Feliše. Iako je jasno prikazana kao žrtva i podrška Leonardu, nedostaje prikaz njenog doprinosa njegovoj karijeri i dinamike njihovog odnosa. Kritika posebno osuđuje odsustvo intimnih scena koje bi prikazale ljubav između supružnika.

Bredli Kuper koristi stilizovane tehnike, poput crno-belih scena za prikazivanje ranijih godina, koje izgledaju jako lepo, ali ne previše autentično. Gledalac sve vreme ima osećaj kao da nije dobio priliku da zaista razume protagoniste.

OPPENHEIMER

Režija: Christopher Nolan

Film je trebalo da bude biografski prikaz života fizičara Roberta Openhajmera, oca atomske bombe. Međutim, reč biografski je preslaba da opiše ambiciju Kristofera Nolana i kompleksnost ovog filma. Openhajmer je film u kojem se prepliće drama u sudnici i agonija iščekivanja, ljubavne veze, kult ličnosti, opsesivna glad za znanjem, a na kraju i horor (u neku ruku). Openhajmer Kilijana Marfija je Frankenštajn atomske ere, čovek zanesen beskrajnim mogućnostima nauke, koji prekasno shvata da njegovo stvaranje ima neograničen kapacitet za uništenje. Ipak, čudovište u ovoj priči nije Openhajmerova bomba, nego ljudi čiji je apetit za uništenjem probudila. Kako film odmiče, Openhajmer shvata šta je dao ljudima, a Marfijeve plave oči igraju ulogu života.
Ukoliko do sada niste pogledali ovaj film, vreme je!

Možda te zanima

PAST LIVES

Režija: Celine Song

Film, čiji je reditelj i scenarista južnokorejsko-kanadska umetnica Selin Song, oduševljava publiku širom sveta svojom nežnošću i toplinom. Ovo je film o nostalgiji, ljubavi i kajanju u kojem je sve savršeno – od glume do fotografije.
Izbegavajući melodramatične momente, film govori o dvoje mladih ljudi koji su bili jako bliski u ranoj mladosti i koji se sreću nakon više od deset godina, kada su oboje već izgradili svoje karijere i živote. Rediteljka, čiji je ovo prvi film, uspeva da istražuje najtananija ljudska osećanja bez igranja sa patetikom. Radi se o ozbiljnom i zrelom filmu u kojem će svi uživati!

POOR THINGS

Režija: Yórgos Lánthimos


Poor things je ubedljivo najsmešniji, najčudniji, najluđi i najekscentričniji film od svih nominovanih.

Film prati Belu Bakster (fantastična Ema Stoun), koja na početku filma jedva zna da govori, na putovanju ka samostalnosti i samoostvarenju. Kao i mnogo toga u Poor Things, period u kojem se radnja odvija je nemoguće precizno odrediti. Priča o Beli odvija se u prošlosti, u nekom gotičkom, viktorijanskom svetu koji je iskrivljen patrijarhalnim disparitetima moći u društvu. Bez otkrivanja specifičnosti, film je subverzivna interpretacija Frankenštajna Meri Šeli, a ulogu Belinog tvorca i staratelja preuzima neobični genije dotor Godvin Bakster (Viljem Dafo).

Kada Godvin regrutuje entuzijastičnog studenta Maksa Mek Kendelsa da prati Belin ubrzani napredak, njen vokabular eksponencijalno raste.Belina žeđ za znanjem odvodi je iz doktorove kuće u Londonu, prvo u Lisabon, zatim u Aleksandriju i na kraju u pariski bordel. Kako se Belini horizonti šire, menja se i izgled filma. Prvi deo filma je crno-beli, ali kada Bela krene dalje, pojavljuju se boje.

Kako vam ne bismo pokvarili doživljaj, nećemo vam otkrivati više detalja. Ohrabrujemo vas da što pre pogledate ovo remek-delo i uživate u ludoj vožnji.

THE ZONE OF INTEREST

Režija: Jonathan Glazer

Još jedan sjajan film u konkurenciji za Oskara je film Zone of Interest. Ovo je adaptacija istoimenog romana iz 2014. godine, koju je režirao Džonatan Glejzer.

Film je neka vrsta biografskog filma koji govori o stvarnom životu porodice Hes: Rudolfa Hesa, dugogodišnjeg naciste i člana SS-a, koji je bio jedan od komandanata Aušvica; njegove supruge Hedvig (Hedi) i njihove tri kćerke i dva sina. Žive u elegantno uređenoj kući, tik uz zidove smrti, uglavnom običnim porodičnim životom: piknikuju pored reke, Hedi održava svoj vrt, deca idu u školu itd. Ali jedan detalj se izdvaja — Hedi obavlja šoping među stvarima oduzetim deportovanim osobama. Ambijentalna pozadinska muzika svakodnevnog života su lavež pasa, povici oficira, vriska zarobljenika, pucnji i dim krematorijuma.

Osnovna drama filma je sukob između profesionalnog života i porodične sreće. Hes biva unapređen i odlazi u nemački grad Oranijenburg, ali Hedi, koja je srećna u kući pored Aušvica, ostaje da živi tamo sa decom.

Film je majstorski snimljen, gluma je (naravno) odlična, kao i fotografija. Međutim, iako postoji namera da se istakne banalnost zla, kritičari filmu zameraju nedostatak doslednosti u pristupu temi. Po njihovom mišljenju, lik Rudolfa Hesa ostaje nedovršen, jer je predstavljen kao birokrata, a ne kao zločinac.

U svakom slučaju, mi smatramo da je film definitivno must see!

Ostale kategorije

Osim filmova u konkurenciji za najbolji film, važno je pomenuti i pojedinačne kategorije o kojima se najviše priča. To su, naravno, najbolja ženska uloga, najbolja muška uloga, kao i nagrada za najbolju režiju. A u konkurenciji su se našli sledeći umetnici:

Najbolja ženska uloga

  • Lily Gladstone — Killers of the Flower Moon
  • Emma Stone — Poor Things
  • Annette Bening — Nyad
  • Sandra Hüller — Anatomy of a Fall
  • Carey Mulligan — Maestro

Najbolja muška uloga

oppenheimer

  • Bradley Cooper — Maestro
  • Colman Domingo — Rustin
  • Paul Giamatti — The Holdovers
  • Cillian Murphy — Oppenheimer
  • Jeffrey Wright — American Fiction

Najbolja režija

  • Justine Triet – Anatomy of a Fall
  • Martin Scorsese – Killers of the Flower Moon
  • Yórgos Lánthimos – Poor Things
  • Christopher Nolan – Oppenheimer
  • Jonathan Glazer – The Zone of Interest

Ukoliko niste pogledali sve ove filmove, ostalo vam je još desetak dana. Požurite i pišite nam ko su vaši favoriti!

© 2023, sva prava zadržava ZdraviJa magazin.

Povratak na vrh