Famous Friday sa odbojkašem Nikolom Jovovićem
Poznati srpski reprezentativac Nikola Jovović, koji trenutno igra u Izmiru u Turskoj je za ZdraviJa magazin otkrio kako je izgledao njegov put od prvog treninga do mjesta seniorske reprezentacije Srbije. Kako pronalazi motivaciju, kako se hrani, te kako izgleda jedan njegov dan, saznajte u nastavku.
1. Kada si počeo da treniraš odbojku i kako si se odlučio za baš ovaj sport?
Odbojku sam počeo da treniram sa 11 godina. Slobodno mogu da kažem da je mene odbojka izabrala. Bili su tu i fudbal i košarka koje i dalje pratim. Sasvim slučajno jedan dan celo moje društvo je bilo na “nekom odbojkaškom” treningu i ja sam ostao sam napolju i tražio ih gde su po kvartu. Sutradan sam saznao i otišao na prvi od trenutnih “milion“ odrađenih treninga.
2. Trenutno igraš za Izmir, Tursku, te si u reprezentaciji Srbije. Možeš li nam ukratko reći kakav je bio put do ovog mjesta i uspjeha?
Upravo tako. Izmir je definitivno prelepo mesto i jedno prelepo iskustvo. Verujem da u životu ništa nije slučajno. Tri godine sam proveo igrajući u Nemačkoj, zatim tri godine u Italiji i onda se desila prva sezona u Turskoj. Već četiri godine nastupam u Seniorskoj reprezentaciji Srbije sa kojom imamo veoma dobre rezultate. Međutim, to sa sobom nosi i dosta tereta sa kojim se borimo. Definitivno nije lako biti u vrhu svetske odbojke, ali smatram da nam je upravo tu i mesto!
3. Kako izgleda tvoj jedan dan?
Svako jutro ustajem između 8:00 i 8:15 (čak i kada imam slobodan dan jer je postalo automatski). Potom se vozim do prvog treninga a u putu uvek slušam muziku koju mnogo volim. Nakon treninga imamo ručak u klubskoj prostoriji pa potom odlazimo kućama da se dobro odmorimo pre drugog treninga. Nakon drugog treninga, koji je u poslepodnevnim časovima, mogu slobodno reći da sam “mrtav”! Posle treninga popijem proteinski shake, te odem na neku od terapija ili masaža. Nekada idem i u shock pool (bazen sa ledom) u kojem budem 8 minuta, a posle toga sledi dugo tuširanje. Potom večeram, nekad u društvu, a nekad i sam. Posle večere vreme posvetim porodici ili društvu ili odmorim uz neki od filmova ili knjiga, u zavisnosti od količine energije koju posedujem.
Put do uspeha je brdovit ali je zato vrh prelep, ja idem ka vrhu bez obzira na težinu!
4. Koliko je važna ishrana u tvom načinu života i kako se hraniš, imajući u vidu sve tvoje treninge?
Ishrana! Za mene je to mnogo više nego samo biti sit. Pre nekoliko godina sam imao dosta problema zbog loše ishrane što je osim zdravlja počelo i da utiče na moju igru i performans na terenu i psihološko stanje u normalnom životu. Već godinu i po dana sam u fazi ostvarivanja i dostizanja još viših ciljeva a hrana mi u tome pomaže 100%. Smatram da je ishrana jednostavno naš motor i pokretač! Naučio sam da pored edukacije ljudskog organizma slušam svoje telo, što nije nimalo lako. Stvarno obožavam dobre i zdrave obroke koji me zasite a posle kojih se osećam lagano.
5. Gdje pronalaziš inspiraciju? Sigurno i ti imaš dana kada ti je teško ustati iz kreveta, uzeti loptu u ruke i izaći na teren
Inspiracija je svuda, i u malim stvarima i u onim većim. Kada mi je teško i kada sam u problemu, kažem sebi da je nekome još teže i da je ovo samo prolazno. Stalno se trudim da pobedim negativnog CRVA koji se često javlja. Put do uspeha je brdovit ali je zato vrh prelep, ja idem ka vrhu bez obzira na težinu!
6. Koji je tvoj moto?
Smile, believe, be patient, enjoy, and love in general.
Ovo su neke od reči koje mi pomažu da pobedim, kako utakmice tako i u životu.
Svi traže razloge i alibi ali u jednoj reči ili ovde navedenih 5 vidim rešenja za sve probleme. Cilj mi je da još bolje upoznam sebe i tako ostvarim potpuni mir. Porodica mi je defintiivno najveća i večna podrška.
7. S obzirom da si sve uspjehe napravio sam, zahvaljujući tvojoj želji, upornosti i treningu. Šta bi preporučio našim čitaocima, kako da ne odustaju od cilja, te svakodnevno rade na ostvarenju svojih snova?
Ovo pitanje je kompleksno i nemam tačnu definiciju (kratku) jer i kad ne ide dobro i sve je loše, crno i negativno, uvek ima svetlo na kraju tunela ako se nastavi za potragom i nikad ne odustane! Verujem da je veoma bitno živeti u sadašnjem momentu, trenutku i ne razmišljati o lošoj prošlosti i ne plašiti se budućnosti!