Montesori, Frene, Stajner-Valdorf – saznajte koje su razlike između ovih alternativnih pristupa obrazovanju

Avatar photo

Montesori, Frene i Stajner-Valdorf su popularne alternativne pedagoške metode čiji se tvorci povremeno hvale u knjigama, među pedagozima i na čijim principima rade brojni vrtići i škole. Međutim, malo ko zna šta tačno predstavljaju ove metode i kako ih razlikovati.

Po čemu su slične ove metode?

Pre nego što razmotrimo glavne principe ovih pedagogija i njihove razlike, važno je da istaknemo njihove zajedničke tačke.
Sve tri metode stavljaju dete u središte svog pristupa. Radi se o tome da se poštuje prirodni ritam deteta i da se veruje u njegovu sposobnost sticanja autonomije. Dete se podstiče da uči samostalno, istražujući svet oko sebe, bez pritiska i bez ocenjivanja ukoliko se radi o školskom okruženju.

Koje su razlike?

Premda su na prvi pogled slične, postoje neke značajne razlike između ova tri pristupa vaspitanju i obrazovanju. U nastavku teksta donosimo vam najvažnije informacije o svakom od njih.

1. Montesori metoda

montesori program

Za Montesori metodu ste sigurno već čuli, jer se radi o najpoznatijoj i najpopularnijoj alternativnoj pedagoškoj metodi na svetu. No, znate li šta ona podrazumeva?

Marija Montesori bila je prva doktorka medicine u Italiji. Ona je celi svoj radni vek posvetila pitanjima obrazovanja i vaspitanja dece.
Po mišljenju Marije Montesori, svet nije prilagođen detetu, njegovim potrebama i ritmu. Zbog toga je cilj njene metode pratiti i podržavati prirodan razvoj deteta, kako bi ono ostvarilo svoj puni potencijal i steklo veću autonomiju, bolju koncentraciju, razvilo motoričke veštine, samopouzdanje, samopoštovanje itd.


Pročitaj još: Ove igračke za vašu decu bi odabrala čuvena Marija Montessori


Kako bi dete moglo sve ovo da postigne, potrebni su mu prilagođeni alati koji će mu omogućiti da bolje razume svet oko sebe – da istražuje, gradi, pomera predmete, stvara, oseća. Dakle, Montesori metod stavlja naglasak na praktično učenje i razvoj veština iz stvarnog sveta.Deca treba da uče da budu nezavisna i da deluju u skladu sa svojom prirodnom znatiželjom.

Prema uverenjima Marije Montesori, svako dete je sposobno da započne proces učenja ukoliko mu je okruženje prilagođeno i dozvoljava mu slobodu izbora. Zbog toga su Montesori učionice pažljivo organizovane i opremljene raznovrsnim materijalima prilagođenim uzrastu i razvojnim fazama dece. Svi ovi materijali su osmišljeni tako da stimulišu dečja čula i razvoj njihovih veština i sposobnosti. Deci je uvek dozvoljeno da biraju materijale sa kojima žele raditi, podstiču se da istražuju i uče kroz aktivno učestvovanje.

2. Frene metoda

frene metoda

Frene pedagošku metodu su razvili supružnici Selestan i Eliz Frene.

Ovaj pristup obrazovanju podrazumeva da deca imaju pravo na slobodno izražavanje svojih misli, ideja i emocija putem različitih medija kao što su slobodan tekst, slobodno crtanje, međusobna školska prepiska i školska štampa.

Freneova pedagogija se zasniva na ideji da dete treba da živi u skladu i sa prirodom i sa društvom, te da treba da u svakom trenutku ima pravo na izražavanje svojih mišljenja i interesovanja.

Jedna od ključnih inovacija Freneovog pristupa je bila „slobodna štampa”, gde su deca imala priliku da pišu slobodne tekstove koje bi zatim sami štampali i delili sa ostalim učenicima. Ovaj proces podsticao je interesovanje za učenje, razvoj kritičkog mišljenja i samopouzdanje kod dece.

Freneova pedagogija takođe uključuje „šetnje razreda” kao deo obrazovnog procesa, gde deca istražuju svoje okruženje i zatim dele iskustva kroz pisanje i diskusiju u učionici. Ova praksa podstiče razumevanje stvarnog sveta kroz obrazovanje, te razvija svest o lokalnoj zajednici i širem društvenom kontekstu.

Ukratko, Freneova pedagogija se fokusira na aktivno učešće dece u sopstvenom obrazovanju, podstičući slobodno izražavanje, istraživanje i angažovanje u stvarnom svetu, što pozitivno utiče na razvoj samopouzdanja, kreativnosti i kritičkog razmišljanja. Dakle, radi se o participativnom i aktivnom metodu učenja u kojem je detetu dozvoljeno da eksperimentiše, greši i uči iz iskustva.

Možda te zanima
maticne celije trudnoca

Prema principima ove metode, nema dobrih ili loših iskustava, postoje samo iskustva, a neuspeh je deo procesa učenja. To je ono što Frene naziva prirodnim radom deteta.

U školi, dete je potpuno uključeno u kreiranje lekcija, organizaciju u razredu i školi. Deca aktivno učestvuju u procesu učenja, redovno učestvuju u svim radionicama i šetnjama razreda, vode školski dnevnik, bave se pozorištem ili plesom.

3. Stajner-Valdorf metoda

Stajner Valdorf metoda

Pedagoška metoda Stajner-Valdorf, takođe poznata kao Rudolf Stajnerova pedagogija, temelji se na filozofiji i metodama koje je razvio austrijski filozof Rudolf Stajner. Ova pedagogija naglašava holistički pristup obrazovanju, koji uključuje razvoj fizičkih, emocionalnih, duhovnih i intelektualnih aspekata detetove ličnosti.

I ovde se uči kroz zabavu, ali za razliku od Frenea, pojam rad ne postoji u ovom pristupu obrazovanju. Barem se ne naziva tako, jer je akcenat na igri i podsticanju kreativnosti.

Naime, u Stajner-Valdorf školama, nijedna akademska disciplina se ne podučava do sedme godine života. Prednost imaju umetnost i fizičko vaspitanje. Deca uče da sviraju instrumente, glume, borave u prirodi, bave se ručnim radom, putuju na razmene u inostranstvo, sve u cilju razvijanja emocionalne inteligencije i kreativnosti. Tek nakon sedme godine, deca se posvećuju i izučavanju akademskih disciplina.

Dakle, možemo zaključiti da Stajner-Valdorf škole nude raznolik i sveobuhvatan nastavni program izrađen tako da podstiče razvoj slobodne volje kod dece, omogućavajući im da razvijaju svoje sposobnosti, interese i talente na jedinstven način.

© 2023, sva prava zadržava ZdraviJa magazin.

Povratak na vrh