Zašto se znojimo pod stresom?

Avatar photo
znojenje i stres

Moglo bi se reći da znojenje kada smo pod stresom pomalo liči na izdaju, zar ne? Kao da nije dovoljno što smo uznemireni, već uz to obično budemo i mokri i ne mirišemo baš prijatno.

Bilo da vežbamo, provodimo vreme na otvorenom tokom leta ili smo u stresnoj situaciji, znojimo se jer se na taj način naše telo rashlađuje, tačnije održava stabilnu temperaturu. To je u suštini prirodan način našeg tela da pronađe ravnotežu.

Međutim, znojenje kada smo pod stresom se zapravo poprilično razlikuje od običnog znojenja. ZdraviJa vam u nastavku donosi detaljnija objašnjenja, ali i nekoliko saveta kako da u ovakvim situacijama stvari ipak držite pod kontrolom.

Šta uzrokuje znojenje pod stresom?

stres i znojenje

Kada se suočimo sa stresnim situacijama, naš nervni sistem reaguje tako što aktivira određene delove mozga koji utiču na različite telesne funkcije, uključujući i znojenje.

Glavni uzrok znojenja pod stresom je aktivacija simpatičkog nervnog sistema, koji je odgovoran za „bori se ili beži” odgovor organizma na opasnost.

Kada se simpatički nervni sistem aktivira, to dovodi do oslobađanja adrenalina, kortizola i drugih hormona u organizmu. Ovo obično dovodi do rasta temperature tela, napetosti mišića, ubrzanja otkucaja srca, povećanja krvnog pritiska, a može uticati i na aktivnost znojnih žlezda i povećati proizvodnju znoja. Dakle, čak iako nema fizičkog napora koji bi obično izazvao znojenje, emocionalni stres može rezultirati povećanim znojenjem.

Osim toga, određeni ljudi mogu imati predispoziciju za veće znojenje pod stresom zbog individualnih razlika u funkciji nervnog sistema ili genetici. Takođe, postoje faktori poput hormonskih promena ili određenih zdravstvenih stanja koji mogu uticati na reakciju organizma na stres i podsticati znojenje.

Ukratko, znojenje pod stresom rezultat je kompleksne interakcije između nervnog sistema, hemijskih signala i individualnih faktora koji utiču na svakog pojedinca na različite načine.

Kako se znojenje pod stresom razlikuje od uobičajenog znojenja?

stresno znojenje

Znojenje pod stresom može biti intenzivnije i obilnije nego tokom uobičajenog fizičkog napora ili izlaganja toploti. Ovo može rezultirati većim količinama znoja koje se luče i osećajem vlažnosti na koži.

Osim toga, postoji hemijska i funkcionalna razlika između znojenja koje se javlja kao odgovor na toplotu ili fizičku aktivnost i znojenja koje se javlja kao odgovor na emocionalni stres.

Pre svega, ova dva tipa izlučevina dolaze iz različitih žlezda. Postoje dve vrste žlezda koje luče znoj. To su:

  • Ekrine žlezde: Ove žlezde se nalaze na većem delu tela, poput čela, dlanova i tabana, i luče znoj koji je pretežno sastavljen od vode. Ovaj tip znojenja je čest tokom fizičke aktivnosti ili izlaganja visokim temperaturama, gde je glavna funkcija rashlađivanje tela putem isparavanja znoja.
  • Apokrine žlezde: Ove žlezde se nalaze ispod pazuha i oko prepona. One luče gušći znoj koji sadrži veće količine masti, proteina i drugih supstanci. Ovaj tip znojenja, koji je često povezan sa stresom, može biti praćen neprijatnijim mirisima zbog prisustva masti i proteina koje razgrađuju bakterije prisutne na površini kože.

Zašto stresno znojenje rezultira drugačijim mirisom?

stres podrska

Znoj uzrokovan stresom miriše neprijatnije od znoja koji se javlja tokom fizičke aktivnosti ili izlaganja toploti, i to sa dobrim razlogom. Naime, sa stanovišta evolucije, jak, odbojan miris pomaže u borbi protiv predatora!

Možda te zanima
saveti za jutro

Znoj koji se luči kao odgovor na emocionalni stres dolazi iz apokrinih žlezda, koje luče znoj koji sadrži veće količine masti, proteina i drugih supstanci u poređenju sa znojem koji se luči tokom fizičke aktivnosti ili izlaganja toploti. Ove supstance mogu biti podložne razgradnji od strane bakterija na površini kože, što može rezultirati neugodnijim mirisom.

Kako da kontrolišemo znoj izazvan stresom?

Nije svaki stres isti. Akutni (kratkoročni) stres koji se javlja u određenim situacijama (poput ispita na fakultetu, razgovora za posao, javnog nastupa i slično), ponekad može i pomoći u fokusu, motivaciji i učinku.

S druge strane, hronični stres se javlja kada osoba kontinuirano doživljava stresne situacije ili je izložena stalnom pritisku tokom dužeg vremenskog perioda, kao što su dugotrajni problemi na poslu, finansijski problemi, problemi u odnosima i slično.

briga

Ovaj oblik stresa može dovesti do kontinuiranog povećanja nivoa hormona stresa kortizola, što može imati negativne posledice po zdravlje, uključujući povećani rizik od kardiovaskularnih oboljenja, oslabljenog imuniteta, anksioznosti, depresije i drugih zdravstvenih problema.
Da bismo sprečili stresno znojenje, ključno je držati nivo stresa pod kontrolom. To, naravno, nije jednostavno, jer ne možemo uvek izbeći ili eliminisati određene stresore iz naših života.

Međutim, možemo promeniti način na koji gledamo na svakodnevne izazove i time promeniti naš emocionalni odgovor na njih. Kada uspemo da preformulišemo priču koju pričamo sebi o stresnim situacijama, otvaramo vrata novom, pozitivnijem načinu reagovanja.

Evo nekoliko saveta kako da ostanete smireni kada se svakodnevni stresori nagomilaju:

  • Praktikujte tehnike opuštanja: Redovno vežbanje tehnika opuštanja, poput dubokog disanja, progresivne mišićne relaksacije ili meditacije, može pomoći da se smanji nivo stresa i smiri nervni sistem.
  • Vežbajte redovno: Fizička aktivnost može pomoći u smanjenju nivoa stresa i anksioznosti, kao i poboljšati opšte zdravlje. Redovno vežbanje može takođe pomoći u regulaciji proizvodnje hormona kao što su adrenalin i kortizol.
  • Praktikujte mindfulness: Budite svesni trenutka i fokusirajte se na sadašnjost. Mindfulness tehnike mogu vam pomoći da se oslobodite negativnih misli i reakcija na stresne situacije.
  • Radite na promeni perspektive: Pokušajte da preformulišete način na koji razmišljate o stresnim situacijama i pronađete pozitivne aspekte ili prilike za rast i učenje.
  • Provodite vreme sa ljudima koje volite: Porodica, prijatelji i drugi dragi ljudi pružaju nam podršku i razumevanje tokom teških vremena. Imati ljude koji nas podržavaju i koji su uz nas može biti od velike pomoći kada se suočavamo sa izazovima.
  • Stavite sebe na prvo mesto: Kada se stavimo na prvo mesto, možemo se fokusirati na svoje potrebe i pronaći načine da smanjimo stres u svakodnevnom životu. To može uključivati postavljanje granica, prioritizaciju zadataka i aktivnosti koje nam donose zadovoljstvo.

© 2023, sva prava zadržava ZdraviJa magazin.

Povratak na vrh