Šta je to majčinski instinkt i da li zaista postoji?
Da li ste se nekada zapitali šta je to majčinski instinkt i da li on zaista postoji? Da li ga sve žene imaju i da li se kod svih na isti način manifestuje? O tome šta ovaj fenomen podrazumeva i da li je stvaran, pročitajte u nastavku teksta.
Šta podrazumeva majčinski instinkt?
Majčinski instinkt najčešće podrazumeva snažnu želju za potomstvom koja se javlja u određenim godinama, kao i urođeno znanje o tome šta detetu u određenom trenutku treba. Dakle, radi se o urođenom, instinktivnom obrascu ponašanja koji prati majčinstvo. Ova ideja sugeriše da majka, bez obzira na okolnosti, poseduje urođene sposobnosti da brine o svojoj deci, prepoznajući njihove potrebe i pravilno reagujući na njih.
Da li je majčinski instinkt stvaran?
Međutim, postoje oprečna mišljenja u vezi s tim da li majčinski instinkt zaista postoji u smislu unapred programiranog, instinktivnog ponašanja. Dok mnogi ljudi majčinski instinkt smatraju stvarnim, neki stručnjaci, poput doktorke Ketrin Monk, psihologice i profesorke medicinske psihologije u Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija, tvrde da je majčinski instinkt mit, a da je roditeljstvo veština koja se uči kroz iskustvo, posmatranje i prilagođavanje svakom detetu pojedinačno.
Ona tvrdi i da ideja da majke automatski znaju sve o roditeljstvu i da instinktivno umeju da odgovore na svaku potrebu deteta, može postaviti nerealna očekivanja i stvoriti pritisak na nove roditelje.
Prema mišljenju doktorke Monk, majčinski instinkt bi se mogao više posmatrati kao intenzivna emotivna povezanost između majke i deteta, koja se razvija kroz interakciju, ljubav, brigu i vreme provedeno zajedno. Ova veza nije rezervisana samo za biološke majke. Ona može biti prisutna kod svih roditelja i staratelja koji se posvete brizi i odgoju deteta.
Činjenica jeste da hormoni kao što su oksitocin i prolaktin, koji se oslobađaju tokom perioda trudnoće, tokom porođaja i perioda dojenja, utiču na stvaranje emotivne veze između majke i deteta. Ovi hormoni pripremaju žensko telo na majčinstvo i doprinose osećaju povezanosti, brige, ljubavi i nežnosti.
Međutim, treba napraviti razliku između intenzivne emotivne povezanosti majke i deteta i pretpostavke da ta povezanost podrazumeva postojanje urođenog znanja i ponašanja u vezi sa brigom o detetu.
Ideja o majčinskom instinktu sugeriše da svaka žena treba da zna šta da radi sa detetom kada se ono rodi, odnosno kako da se na pravi način brine o njemu. Međutim, sve ovo se zapravo uči u hodu, kroz instrukcije, uz pomoć drugih, posmatranjem itd. Ono što se često smatra majčinskim instinktom, ustvari je rezultat vremena provedenog sa detetom i velike ljubavi i bliskosti sa njim, a uključuje prepoznavanje znakova zahvaljujući vezi koja je izgrađena.
Tako, na primer, majka vrlo lako može prepoznati promenu ponašanja koja signalizira prehladu, prepoznati specifično značenje plača novorođenčeta ili u tinejdžerskim godinama prepoznati ponašanja koja nisu uobičajena. Sve ovo podrazumeva prepoznavanje znakova zahvaljujući vezi koja je izgrađena vremenom, a ne urođeno razumevanje majčinstva.
Isto tako, važno je napomenuti da mnogi ljudi smatraju da od trenutka kada se dete rodi, majčinski instinkt počinje da radi i rezultira trenutnim osećajem majčinske ljubavi. Međutim, prema jednom istraživanju iz 2018, ovaj osećaj majčinske ljubavi se kod većine žena razvija nekoliko dana nakon porođaja, a kod nekih čak i nekoliko meseci kasnije.
Kada se ta osećanja ne razviju odmah, žene mogu da osećaju da su zakazale kao majke ili da nemaju ono što se naziva majčinskim instinktom. Međutim, to nije tačno i ovo je u stvarnosti jako česta pojava, a žene koje se nađu u ovoj situaciji trebaju podršku i pomoć u razumevanju svojih emocija i shvatanju da se radi o jednoj prirodnoj i čestoj pojavi. Bez adekvatne podrške, može doći do dubokog osećaja krivice i postporođajne depresije.
Kako se boriti sa očekivanjima?
Prema mišljenju psihologa, ideja da žene treba da žele decu i instinktivno znaju kako da se brinu o njima, stvara puno pritiska na same žene i doprinosi postporođajnoj depresiji. Osim toga, ova ideja umanjuje ulogu očeva ili drugih roditeljskih figura i dovodi u pitanje njihovu sposobnost da se vežu sa svojom bebom.
Kako bismo se borili sa ovim pritiskom, važno je da mame i buduće mame zapamte da roditeljstvo podrazumeva širok spektar naučenih ponašanja. Svakodnevno učenje kroz iskustvo, savetovanje sa drugim majkama, učenje iz stručne literature i što je najvažnije posmatranje i osluškivanje detetovih potreba i reakcija, pomoći će vam napredujete. Oslobodite se nerealnih očekivanja, jer je urođeni majčinski instinkt ustvari mit, a roditeljstvo izazov na koji se odgovara u trenutku i u kojem vremenom postajete sve bolji i bolji.
